Izvor: Blic, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasetne bombe prete sa šest lokacija
Stručnjaci procenjuju da je Srbiji za uklanjanje zaostalih kasetnih bombi iz intervencije NATO 1999. godine potrebno oko 20 miliona evra, konstatuje B92.
Samo u napadu kasetnim bombama na Niš, 7. maja te godine, poginulo je 14, a ranjeno oko 60 osoba. Neeksplodirane bombe, međutim, mogu da ubijaju decenijama, i to najčešće decu koja ih pronalaze.
Norveška narodna pomoć apelovala je na međunarodnu zajednicu da izdvoji novac za uklanjanje neeksplodiranih kasetnih bombi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojih u Srbiji ima na šest lokacija, razbacanih na oko 23 miliona kvadratnih metara.
Kasetne bombe ubijaju i ranjavaju i profesionalce koji su obučavani za njihovo uklanjanje.
Branislav Kuzmanović je novembra 2000. izgubio i ruke i noge, uklanjajući jednu od zaostalih bombi na aerodromu u Sjenici.
„Ne očekujem da se neko začudi zbog onoga što se meni dogodilo jer to je bio moj posao. Ja sam bio profesionalac, ali većina ljudi koja strada od kasetnih bombi su nedužni civili i nedužna deca", kaže Kuzmanović.
U Norveškoj narodnoj pomoći - koja jedan od donatora za uklanjanje bombi - ističu da je Srbija poseban slučaj kao proizvođač, prodavac, korisnik, ali i žrtva kasetnih bombi.
Ova nevladina organizacija upozorava da kasetne bombe decenijama ostaju kao pretnja.
Autorke dokumentarnog filma „Žute ubice" Svetlana Lukić i Svetlana Vuković kažu da je on namenjen zapadnoj publici i vrhu NATO da vide šta sve čine te bombe.
One napominju i da nedostaje deo filma koji bi bio namenjen domaćoj publici o tome koliko je malo Srbija učinila da se uklone neeksplodirane bombe jer je za to izdvojila samo 500.000 evra.
„Tih bednih 500.000 evra govori o odnosu države prema sopstvenom stanovništvu jer ne treba zaboraviti da je nekoliko ljudi, pre svega dečaka sa čijim smo roditeljima razgovarali, poginulo dve ili tri godine posle NATO intervencije", kaže Lukićeva.
