Izvor: Glas javnosti, 11.Sep.2009, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kardinal štrajkuje glađu
BEOGRAD - Slobodan Đurović Kardinal (55), koga hrvatsko pravosuđe sumnjiči za umešanost u ubistvo vlasnika Nacionala Ive Pukanića i direktora marketinga tog nedeljnika Nikole Franića, po drugi put od kada je prošle jeseni uhapšen štrajkuje glađu zbog nesnosnih uslova u kojima boravi u samici zagrebačkog zatvora Remetinec, čekajući okončanje istrage, piše nedeljnik Grom u poslednjem broju.
Jedan od razloga zbog kojih je kum Sretena Jocića - Joce Amsterdama odlučio da odbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << hranu, zbog čega je već smršao 35 kilograma, jeste i to što mu 24 sata nije dozvoljeno da izađe iz samice.
Iskonstruisane optužbe
Grom je ekskluzivno objavio pismo Dragana Đurovića, Slobodanovog rođenog brata, koji je, tvrdi, posle niza inkonstruisanih novinskih napisa bio prinuđen da se obrati javnosti.
„U zagrebačkom zatvoru Remetinec moj brat Slobodan Đurović od 13. avgusta 2009. godine ponovo štrajkuje glađu zbog maksimalno pogoršanih uslova koji nisu u skladu ni sa hrvatskim zakonima, ni sa međunarodnim standardima poštovanja ljudskih prava. Zbog pomenutih uslova, ovo je njegov drugi štrajk glađu. Prvi je okončan za Novu godinu, trajao je 35 dana sa pogubnim posledicama po zdravlje mog brata, koji je tada izgubio 35 kilograma i na kraju završio u bolnici.
Slobodan Đurović uhapšen je pre 10 meseci u restoranu „Spačva“ na granici Hrvatske i Srbije, a ne u šumi, kao što je objavljeno u svim medijima, pod sumnjom da je hteo da pomogne braći Matanić da napuste zemlju. Prava istina je da su se oni sreli zbog vraćanja duga koji je Matanić imao prema mom bratu, koji je na mesto susreta došao sopstvenim vozilom.
Na udaru medija
Pošto hrvatski istražni organi nisu pronašli baš ništa u Slobodanovom automobilu, koji su kasnije vratili, podignuta je strahovita medijska haranga protiv mog brata, kojoj su se pored hrvatskih, a sa neshvatljivim žarom i obimom, priključili skoro svi mediji u regionu.
Moj brat u svom ‘žestokom kriminalnom dosijeu’ ima samo jedan saobraćajni prekršaj, što je inače svima koji to žele i dostupno da se uvere, a svi su mediji vrlo rado akcentovali njegovo kumstvo sa gospodinom Jocićem, koje datira od pre 20 godina. Saznanje da oni nemaju zajedničkih poslova, do sada nikome od medija nije bilo interesantno da objavi.
Na drugoj strani, mediji su grozničavo svih ovih 10 meseci, pozivajući se na neimenovane policijske izvore, tragali za pokajnikom i doušnikom u ovom slučaju, i to serijama bombastih naslova, a gde je najviše bilo na udaru ime mog brata Slobodana. Iz istrage podaci od policije cure selektivno, a mediji nikada ne objave izvor, niti demantuju objavljene laži.
Uvereni u nevinost
Sve do sada, naša porodica je trpela ovaj medijski teror, ne želeći da se oglašava, uverena u Slobodanovu nevinost, jer smo se nadali da će taj strahoviti medijski pritisak prestati. Zbog tajnosti istrage, odbrana je onemogućena da daje izjave, jer se po hrvatskom zakonu to žestoko sankcioniše, ali zbog svog brata i svoje porodice, prinuđen sam da se oglasim u srpskim medijima, jer moju porodicu u Crnoj Gori dovoljno dobro poznaju.
Zna se da stotinu puta pomenuta laž postaje istina, a ja ne želim da moja porodica bude žrtva iskonstruisanih novinskih podmetanja. Moj brat nema što da prizna, niti zbog čega da se kaje, jer apsolutno nema veze sa ovim policijsko-medijskim nameštaljkama kojima pokušavaju da ga uvuku u ovo gnusno ubistvo i usput reše problem kriminala u regionu.
Ipak, policija je, kao i uvek, našla svoje ‘svedoke’, tako da je Slobodan Đurović još pod istragom u Zagrebu.
Sve što odbrana traži jeste fer i poštena istraga, a ne da bude kao do sada zasnovana na podmetanju lažnih izjava, zbog kojih je moj brat Slobodan Đurović još u pritvoru.
S poštovanjem, Dragan - Medo Đurović Bar, 8. 9. 2009.“.
