Izvor: Politika, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžićevi finansijeri – međunarodni dileri droge
Pripadnici kriminalističke policije MUP-a Srbije su, posle višemesečnog rada, uhapsili pripadnike jedne od najorganizovanijih međunarodnih kriminalnih grupa, koji su na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Češke i Švajcarske, u dužem periodu krijumčarili i prodavali drogu. Među uhapšenima su Ljuban Ećim (43) i Predrag Njegovan (41), ljudi koji se smatraju finansijerima skrivanja haškog optuženika Radovana Karadžića, bivšeg lidera bosanskih Srba. Zbog toga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njih dvojica se nalaze na spisku osoba koje su osumnjičene za finansiranje skrivanja haških optuženika.
Pored Ećima i Njegovana, MUP Srbije uhapsio je Aleksandra Stevanovića (40), Igora Rankovića (31) iz Beograda i Velimira Bila (46) iz Hrvatske. Policija je saopštila da će oni, po isteku policijskog zadržavanja, biti privedeni nadležnom istražnom sudiji.
Pretresom njihovih stanova u Beogradu, pronađeno je više od 48 kilograma heroina, četiri kilograma kokaina, dva pištolja, više falsifikovanih isprava i 210.000 evra. Pronađena droga je najfinije čistoće, a njena vrednost na ilegalnom tržištu je veća od milion evra. Ećimu je zaplenjen i pištolj CZ 99, na kojem je ugravirano: "Ljubanu od komandanta Arkana".
Kriminalistička policija je saopštila da nastavlja rad na pronalaženju ostalih članova ove grupe.
Ljuban Ećim, jedan je od zloglasnih ratnih i posleratnih funkcionera Resora državne bezbednosti, koji je svojevremeno bio sumnjičen da je pokušao da likvidira Biljanu Plavšić. Nedavno je njegovo ime dovedeno i u vezu sa pretnjama smrću, upućenim Miloradu Dodiku, premijeru Republike Srpske. Evropska unija je 1. jula 2003. godine stavila Ećima na crnu listu zbog sumnje da se nalazi u mreži podrške optuženima za ratne zločine, te mu je zabranjen ulazak na teritoriju EU. Nekoliko meseci kasnije, tačnije 9. februara 2004. godine, i američka vlada ga je stavila na crnu listu pod sumnjom da se nalazi u mreži podrške Radovana Karadžića. Američka vlada je tada zamrzla Ećimovu imovinu, blokirala njegove račune i zabranila ulazak u SAD. Njegovo ime nalazi se i na haškoj optužnici protiv ratnog ministra policije RS Miće Stanišića, gde je označen kao jedan od učesnika "zajedničkog zločinačkog poduhvata" tokom ratnih sukoba u BiH. Zbog sumnje da je u mreži Karadžićevih finansijera, međunarodne snage u BiH i policija Republike Srpske su nekoliko puta pretresali njegovu kuću. Ećim je rođen u Svilajncu 6. januara 1964. godine.
Važio je i za najbližeg i najuticajnijeg saradnika Milorada Ulemeka Legije u Republici Srpskoj. Do sada objavljene informacije govore da je ovaj, kum pokojnog Željka Ražnatovića Arkana i telohranitelj bivšeg predsednika RS Dragana Čavića, predratni operativac u banjalučkom SDB-u, krajem 1991. sa petnaestočlanom ekipom otišao u Pančevo na tromesečnu obuku u kampu "Crvenih beretki". Obuku u Pančevu vodio je Dragan Filipović Fićo, zamenik komandanta "Crvenih beretki" Frenkija Simatovića. Upućeni kažu da je ratni put Ećimove jedinice popločan brojnim zločinima u Prijedoru, Kotor Varoši, Doboju... Njegova jedinica se pridružila Legiji 1995. godine u Krajini, u sklopu vojne operacije "Pauk" kada su ratovali za Fikreta Abdića. Nakon rata Ećim postaje zamenik načelnika banjalučkog RDB-a Milana Krnjajića, a o rezultatima njegovog rada najbolje govori činjenica da je u sklopu obračuna sa kriminalom koji je povela predsednica Biljana Plavšić 1997. godine protiv njega podignuto šest krivičnih prijava za šverc visokotarifnom robom i prisluškivanje predsednice Plavšić. U strahu od hapšenja Ećim je pobegao u Beograd, gde su mu utočište pružili Arkan i Legija. Navodno se tada brinuo o Arkanovoj kockarnici u hotelu "Jugoslavija".
U jednim banjalučkim novinama je objavljeno da je Ećim bio i jedan od vođa tajne grupe koja je u Prijedoru uz pomoć "zemunskog klana" navodno vodila pripreme za državni udar u RS posle ubistva dr Zorana Đinđića. Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun, komandant Sfora Virdžil Paket i ambasador SAD Kliford Bond objavili su u februaru 2004. godine da su Ećimu zbog logističke i finansijske podrške optuženima za ratne zločine blokirani bankovni računi, zabranjene komercijalne aktivnosti i ulazak u SAD i zemlje EU.
D. Telesković
--------------------------------------------------------------------------
Komandovao "crvenim beretkama"
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 12. decembra – Ljuban Ećim, koga je beogradska policija uhapsila zbog sumnje da je trgovao drogom, nalazi se na "crnoj listi" Evropske unije i Amerike, na koju je dospeo na osnovu saznanja da pripada mreži podrške odbeglog haškog optuženika bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Prema saznanjima banjalučke policije Ećim je, prilikom ucenjivanja i reketiranja bogatijih Banjalučana, neretko koristio Karadžićevo ime kao pokriće za svoja nedela.
Ećim je u Banjaluci završio Pravni fakultet i do rata je radio u tadašnjoj Službi državne bezbednosti. Po izbijanju rata bio je komandant specijalne jedinice Centra javne bezbednosti – poznate kao "crvene beretke", koju je osnovao Stojan Župljanin, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srpske autonomne regije Krajina. Posle rasformiranja ove jedinice, Ećim se vratio u Resor državne bezbednosti, a jedno vreme je bio zamenik načelnika njenog centra u Banjaluci.
Iz Banjaluke je pobegao i preselio se u Beograd krajem 1997. godine, kada je tadašnja predsednica Republike Srpske dr Biljana Plavšić raskinula sa rukovodstvom Srpske demokratske stranke. Ećim i grupa koju je on predvodio dovođeni su u vezu sa zloupotrebom službenog položaja (ucenjivanje, reketiranje, nasilno ponašanje...) ali, rekao nam je načelnik Kriminalističke policije Republike Srpske Gojko Vasić, istraga protiv njega nije dovedena do kraja, jer je, pored ostalog, bio nedostupan organima gonjenja. Nezvanično, saznajemo da je Ećim osumnjičen i za ratne zločine.
B. M.
[objavljeno: ]
