Izvor: Večernje novosti, 01.Mar.2013, 22:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžićev potpis Stanišić doneo Holbruku u zoru

CELA 1996. godina, godina posle Dejtona, bila je sudbonosna za Srbe sa obe strane Drine, a i za srpskog šefa DB, Jovicu Stanišića. Osim konstantne borbe za legalitet i politički pluralizam u Srbiji, Stanišiću je svet ponovo morao da oda priznanje za novu uspešno obavljenu misiju - ubeđivanje dr Radovana Karadžića da se više neće baviti politikom. Bez obzira na to što je Stanišić tvrdio kako je njegova uloga u celoj toj priči bila samo tehnička. Sve je, ipak, ličilo na dobro izrežiran >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << akcioni film iz holivudske produkcije. Samo što je umesto Vijetnama, mesto radnje bila Bosna i srpske Pale.Tek što je prošlo leto, te 1996. godine spremali su se izbori u Republici Srpskoj. Međunarodna zajednica je bila ultimativno jasna: uslov svih uslova je da Radovan Karadžić izađe iz politike, uz pismeno obećanje da se njome nikada više neće baviti.- Težak uslov za pretešku odluku Karadžića! Njome se prelamala sudbina ne samo onih preko Drine, nego i nas, u Srbiji - poveravao se Stanišić svojim prijateljima. - U Beograd je došla visoka delegacija Amerikanaca, koje je predvodio zvanični pregovarač, Ričard Holbruk, a uz njega Kris Hil (zamenik državnog sekretara), zatim šef CIA Džon Dojč i još nekoliko visokih oficira. U Beograd su došli predsedničkim avionom. U pratnji im je bila specijalna jedinica za obezbeđivanje najviših funkcionera. Otišli su na Dedinje, u vilu Ministarstva spoljnih poslova. Pregovori sa našom delegacijom, koju je vodio Slobodan Milošević, trajali su ceo dan. Mučni i teški razgovori. Došli su sa ultimatumom o povlačenju Karadžića iz politike. Holbruk je bio osion, na momente bezobrazan. HOLBRUK PREĆUTAO INCIDENT INTERESANTNO, Ričard Holbruk u svojoj knjizi (ne)namerno je preskočio ovaj incident sa Stanišićem na Dedinju - samo je zapisao, kako je Stanišić došao i doneo papir sa potpisom Radovana Karadžića.Radovan Karadžić je znao da mora da napusti sve političke funkcije, jer je to bio rezultat ranijih razgovora i ubeđivanja, samo sada je došao čas da se to i ozvaniči. Iako je sve to znao, hteo je u poslednji tren da podigne cenu čina svog političkog povlačenja.- Ali, ne za sebe, već je hteo da trguje sa tim činom, da nešto više dobije za RS - prenose sagovornici Stanišićevu priču. - Hteo je da promeni odredbe Dejtona i da u oblasti Brčkog RS dobije više teritorije. Naravno, to su bila razmišljanja laika u politici! To je bilo nemoguće izvesti.Karadžić nije mogao ni da pretpostavi kakvi su se razgovori vodili na Dedinju i na kojim je mukama bila naša delegacija.- Holbruk je otvoreno pretio: ako se Karadžić ne povuče iz politike, Srbiji će biti uvedene sankcije! I tek kasno po podne, već je bio pao mrak, Stanišić je dobio zadatak da ide na Pale kod Karadžića, da bi mu potpisao odluku o povlačenju iz politike.Stanišić je odleteo helikopterom „bel -12“, bez ikakve najave leta, bez potrebne navigacije. Na Palama, orijentiri za sletanje bile su zapaljene logorske vatre. Slike kao iz Vijetnama.Stanišić je došao kod Karadžića koji ga je čekao u kancelariji u sedištu stranke. Sedeo je za stolom. Sam. U polumraku. Veliku kancelariju osvetljavale su samo sveće. Karadžić je bio pola na svetlu pola u senci. Prava epska scena. Sat i po vremena su razgovarali, dok su oni na Dedinju nestrpljivo čekali...Na kraju je uzeo olovku i potpisao.Bilo je skoro jutro, oko tri sata, kada se Stanišić sa dokumentom koji je potpisao Karadžić o povlačenju iz politike pojavio pred Amerikancima. Holbruk je brže bolje zgrabio papir. Pogledao ga, a onda je napravio gest nedostojan velikog diplomate:- Da nije falsifikat? - rekao je i upitno pogledao u Stanišića.Ovaj je „pukao“ i reagovao kako mu je instinkt u tom trenutku nalagao:- Ko vas savetuje da se tako ponašate? - gotovo je viknuo ljutito Stanišić, gledajući sa neskrivenim besom Holbruka.Okrenuo se ka Miloševiću i zatražio dozvolu da se udalji iz prostorije.Izašao je napolje. Prisutni su sve odćutali. Pa i Holbruk i Milošević.Odnosi Stanišića i Miloševića bili su sve gori i gori. Međusobni razgovori sve neprijatniji. I jednom i drugom bilo je jasno da se razlaz bliži. Milošević telefonom Stanišića „disciplinuje“ i iskazuje sve otvorenije nepoverenje u šefa Službe. Kraj je stigao 1998. godine.Marta te godine, Stanišić je ležao u bolnici, jer je posle jedne akcije, koju je lično vodio - „zaradio“ upalu pluća i morao je da miruje. Milošević ga telefonom pronalazi u bolničkom krevetu i nimalo prijatnim tonom skoro da mu preti.MARINCI PREPALI MILOŠEVIĆA! KAD je Milošević video da su Amerikanci doveli u pratnju jedinicu za obezbeđenje, upitao je Stanišića: - Koliko ovo može ostati tajna za javnost? Stanišić mu je odgovorio: - Najviše sedam dana! A, iz ko zna kog razloga ovo je ostala tajna mnogo duže...- Sukob je kulminirao oko načina intervencije na Kosovu - tvrde kolege Stanišića. - Šef je bio izričito protiv prekomerne upotrebe sile u borbi protiv albanskih ekstremista, zalagao se da treba koristiti JSO, koja je i formirana za borbu protiv terorizma. Nije hteo da popusti!Stanišić je bio i protiv akcije ubistva Adema Jašarija, koji je po njemu bio običan drumski razbojnik i njegova likvidacija bi od njega samo napravila heroja.Jašari je bio već pravosnažno osuđen na 20 godina robije i trebalo ga je uhapsiti - bio je dosledan Jovica Stanišić. - Milošević nije hteo ni da čuje.Stanišića je - smenjen. Posle Stanišića smenjeni su redom: načelnik Generalštaba, državni tužilac, šef Uprave bezbednosti u Generalštabu i drugi. Dovodi se iz Javne bezbednosti general Vlastimir Đorđević Rođa...Odmah posle Stanišićeve smene, na Kosovu kreće široka državna akcija oklopnim transporterima za ubistvo Jašarija. Akcija je proširena i na okruženje pri čemu je poginulo blizu pedesetoro ljudi.SMENJEN KINESKI ČOVEK? VEST o smeni Jovice Stanišića je odmah objavio britanski Bi-Bi-Si, sa tezom da je otišao sa vlasti kineski čovek! I zaista, malo je ko u to vreme znao da je Stanišić napravio blisku saradnju sa bezbednosnom službom najmnogoljudnije zemlje sveta. Čak, 1997. godine delegacija srpskih bezbednjaka na čelu sa šefom boravila je u Kini i bili su fascinirani tehničkim dostignućima njihove Službe.U leto, pred oktobarske događaje 2000. godine, Stanišić je ležao na Prvoj hirurškoj klinici. Imao je vrlo komplikovanu operaciju. Oporavljao se sporo. Povremeno je izlazio napolje, u šetnju gradom. Iskusnom kontraobaveštajcu ništa nije moglo da promakne. Pa ni to da ga prate!- Provalio sam da me prate, a posle kraćeg vremena dobio sam potvrdu da planiraju i moju likvidaciju - poverio nam se šef, priča njegov bliski saradnik, čije je šifrovano ime bilo Buba. - I jednoga dana, dok je šetao ulicom, osetio je da će ga napasti. Išao je pored kubanske ambasade. Potrčao je, nekako uspeo da preskoči ogradu ambasade, protrčao kroz dvorište i ponovo preko ograde izašao na donju ulicu. Za dlaku je umakao napadačima. Mnogo godina kasnije, jedan ondašnji visoki funkcioner Službe, potvrdio mu je - da je postojao plan za njegovo uklanjanje!Prijatelj mu je pomogao da nestane iz Beograda. Bio je u „šteku“ nekoliko meseci. Sve dok ga Zoran Đinđić nije pozvao 6. oktobra - da se vide. I viđali su se često. Razmenjivali mišljenja o mnogo čemu.

Nastavak na Večernje novosti...