Izvor: S media, 06.Sep.2010, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić traži razgovor sa Tudjmanom
Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da bivšeg šefa hrvatske obaveštajne sluzbe Miroslava Tudjmana obaveže da razgovara sa zastupnicima njegove odbrane.
Zahtev koji je Tribunal danas objavio, Karadžić je zasnovao na tvrdnji da je kao načelnik HIS-a Miroslav Tudjman imao podrobna saznanja o isporukama oružja bosanskim Muslimanima u kojima je 1994-95. Hrvatska bila posrednik.
Miroslav Tudjman je sin tadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << predsednika Hrvatska Franje Tudjmana.
Pozivajući se na "izveštaje američkih obaveštajnih agencija", Karadžić navodi da je "krajem aprila 1994. ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt, uz odobrenje predsednika Bila Klintona, dao 'zeleno svetlo' hrvatskom predsedniku Franji Tudjmanu da uveze oružje iz Irana i prebaci ga armiji bosanskih Muslimana, protivno embargu UN".
Od maja 1994. do septembra 1995, po tvrdnji odbrane, preko Hrvatske su iz Irana i drugih islamskih država muslimanskim snagama u BiH prošvercovane stotine tona pešadijskog i drugog oružja.
"Znatan deo tog oružja završio je u takozvanim 'zaštićenim zonama' Srebrenici i Žepi, gde je iskorišćeno za napade i ubijanje srpskih civila u susednim selima. To je prouzrokovalo direktivu predsednika Karadžića u martu 1995. da Vojska Republike Srpske preduzme akciju za suzbijanje tih oružanih napada", piše u zahtevu odbrane.
U podnesku se ističe da je Karadžić više puta preko posrednika i pismima pokušao da pozove Miroslava Tudjmana na razgovor, ali da odgovor nije dobijao sve do 3. septembra kada je Tudjman poručio da ne želi da razgovara dobrovoljno "zato što se više ne bavi politikom".
Odbrana bivšeg predsednika Republike Srpske stoga je od pretresnog veća Tribunala zatražila da Tudjmanu uputi obavezujući nalog (subpoena) za razgovor.
Dokumente o švercu oružja bosanskim Muslimanima, Karadžić je zatražio i od vlasti Hrvatske, ali je Zagreb odgovorio da ne može da ih pronadje.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština; artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu; etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje medjunarodnih talaca 1992-95.
(Beta)
