Izvor: Politika, 11.Jun.2012, 22:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić traži da bude oslobođen

Bivši predsednik RS tvrdi da nije bilo genocida u Srebrenici i da su nedela činili pojedinci a ne državni sistem

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je juče pred Haškim tribunalom da ni u Srebrenici, ni u Bosni i Hercegovini nije bio počinjen genocid i da su nedokazane sve tačke optužnice protiv njega. „Nigde nema otisaka mojih prstiju. Svuda gde sam se mešao bilo je u korist ljudskosti i olakšavanja patnji civilima ma koje nacionalnosti”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je Karadžić, tražeći od tribunala da ga na polovini suđenja oslobodi krivice, pošto su tužioci završili izvođenje dokaza protiv njega.

„Tužilaštvo nije dokazalo nikakvu moju odgovornost za zbivanja u Srebrenici, niti da je to bio genocid.Na tužilaštvu je da dokaže ko je ubijao i iz kakvih motiva”, kazao je Karadžić, napominjući da je bilo „ubijanja na ličnoj osnovi, iz osvete”.

On je rekao da nije dokazano da je „bilo ko imao nameru da ubija ratne zarobljenike”, a da su i sami „počinioci pokajnici” koji su svedočili tokom procesa izjavili da „nisu imali nameru da unište muslimane”, što je pravni uslov da bi zločin bio proglašen za genocid. „Nije dokazano da su postojali takvi planovi i namere, a kamoli da sam znao za ubistva. Nikakvih planova, saznanja i izveštaja o tome nije bilo”, tvrdio je Karadžić.

On je rekao i da tužioci nisu dokazali da su hiljade žena, dece i staraca iz Srebrenice srpske snage deportovale, ističući da je to bila evakuacija koju su tražili sami muslimani, uz podršku UN.

Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson je tezu odbrane da u sedam drugih opština u BiH nije bio počinjen genocid nad muslimanima i Hrvatima zasnovao na presudama samog tribunala i Međunarodnog suda pravde u kojima je to bilo utvrđeno.

Govoreći o optužbama za zločine nad civilima u Sarajevu, Karadžić je negirao da je VRS grad držala pod opsadom i podvrgavala ga nasumičnoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri koja je izazvala velike civilne žrtve. „Nije dokazano da su Srbi počinili ijedan incident”, tvrdio je optuženi, rekavši i da je Sarajevo bilo „krajnje militarizovano”, a „vojska izmešana sa civilima”.

„Šta bi bio motiv da terorišemo Sarajevo u kojem je tada živelo između 50.000 i 70.000 Srba, kojima nije bilo dozvoljeno da odu iz grada”, zapitao je optuženi. „Vatra je bila obostrana, a da je srpska strana pucala nasumice, Sarajevo bi izgledalo kao Drezden ili Mostar. Sarajevo nije ni ogrebano u poređenju s tim ruševinama”, rekao je Karadžić.

Nedela su činili pojedinci, a tužilaštvo nije dokazalo da je to bio „deo državnog sistema”, kazao je optuženi.

Tužilaštvo će u sredu odgovoriti na Karadžićev zahtev za oslobađanje, a sudije će o tom zahtevu odluku doneti naknadno. Po pravilima, oni mogu Karadžića osloboditi po nekim od tačaka optužnice, po celoj optužnici ili zaključiti da su tužioci izneli dovoljno dokaza za sve navode optužnice.

D. Čarnić

objavljeno: 12.06.2012.

Nastavak na Politika...