Izvor: S media, 02.Mar.2010, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić nastavio osporavanje optužbi
Nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić završio je danas uvodnu reč osporavanjem optužbi Haškog tužilaštva koje ga terete za genocid i ratne zločine tokom rata u BiH.
"Osnovna briga Srba bila je da ne učine ništa što bi dalo povod za rat i nedopustivo je da tužilaštvo iz naše reakcije izvodi naše ciljeve", kazao je Karadžić drugog dana izlaganja odbrane pred sudskim većem Haškog tribunala.
On je istakao da će zvanicnici >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Ujedinijenih nacija potvrditi da Srbi nikada u Sarajevu nisu zapocinjali borbe, već su pozivali na mirno rešenje.
Prema njegovim rečima, u Sarajevu nikada nije bilo masovnog granatiranja, ističući da su sva masovna stradanja rezultat ratnih lukavstava, sa ciljem da se postigne strana intervencija.
Karadžić je sudskom veću Haškog tribunala na mapi Sarajeva pokazao gde su se nalazile snage Hrvatskog veća odbrane i muslimanske snage, ukazujući da su Srbi bili u okruženju i u opsadi.
"Srbi su kontrolisali svoje delove grada, a tamo gde su bili manjina, kontrolisali su samo srpski deo, kao u delu Hadžića", naveo je bivši predsednik RS.
Prema njegovim rečima, nisu tačni navodi optužnice da su Srbi preuzeli teritorije na kojima su bili manjina, jer nisu kontrolisali nijedno muslimansko naselje, a muslimani su kontrolisali znatne srpske prostore.
"Bolnice, škole i obdaništa zloupotrebljavani su tako što su pretvarani u vojne objekte, a srpska vojska je, kada bi uzvratila na pucnjavu, bila optuživana za neselektivno gadanje", tvrdi Karadžić.
On je rekao da je Sarajevo u celini izgradeno na srpskoj zemlji i dugo je bilo većinski srpski grad.
"Sva naselja su bila većinski srpska, a do Drugog svetskog rata, celo Sarajevo, naročito neki kvartovi, bili su sto odsto srpski", kazao je Karadžić.
On je podsetio da srpska strana nije predlagala podelu, već transformaciju Sarajeva, po ugledu na Brisel, gdje od 17 opština nijedna nije mešovita, već je ili samo flamanska ili samo valonska.
"Tako je trebalo da se transformiše i Sarajevo, što isključuje terorisanje stanovništva i, da je rat izbegnut, ono bi bilo transformisano", rekao je nekadašnji predsednik RS.
Umesto toga, naveo je on, bilo je primenjeno "džerimanderisanje", nazvano po "Džeriju Manderu, majstoru za izborne prevare, koji uspeva da obezbedi da slabija partija izgubi" , rekao je Karadžić.
Naveo je da je tom tehnikom opština Rajlovac pripojena sarajevskom Novom gradu, gde su Srbi bili manjina i istakao da su tim prevarama "opustošene srpske opštine".
Pošto je Karadžić završio izlaganje uvodne reči, sudsko veće je odlučilo da mu se u "interesu pravde" sudjenje privremeno prekine, odnosno da se sutra ne krene sa dokaznim postupkom i saslušanjem svedoka dok Žalbeno veće Tribunala ne odluči o njegovoj žalbi za odlaganje sudjenja do 17. juna.
Sudsko veće, sa sudijom O-Gon Kvonom na čelu, odobrilo je bivšem predsedniku RS da uloži žalbu Žalbenom veću na odluku kojom je prethodno odbačen njegov zahtev za odlaganje sudenja.
Shodno ovoj odluci, sutra neće biti saslušani svedoci optužbe, kako je ranije bilo najavljeno, jer bi oni, u slučaju da se ukine odluka o odbijanju zahteva za odlaganje, morali da treći put dodju u Hag.
Iznošenju uvodne reči Karadžića, pored dva člana njegove odbrane, u sudnici je prisustvovao i advokat Ričard Harvi, koga je veće ranije imenovalo za njegovog branioca u pripravnosti, za slučaj da bivši lider opstruiše sudjenje.
Uloga Harvija posle izlaganja odbrane biće tek definisana.
Sudjenje Karadžiću počelo je 27. oktobra prošle godine uvodnom rečju tužilaštva, ali on nije želeo da prisustvuje, ističući da nije spreman za sudjenje.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje medjunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Preciziranom i skraćenom verzijom optužnice iz oktobra 2009, bivši predsednik RS optužen je, kao i u prethodnoj, po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući dve za genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Uhapšen je u Beogradu u 21. jula 2008, a devet dana kasnije izručen Tribunalu.
