Izvor: S media, 13.Apr.2010, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Zelene beretke izazvale sukobe
Unakrsno ispitujući prvog svedoka optužbe Ahmeta Zulić, optuženi Radovan Karadžić sugerisao je danas da su sukobe u Sanskom Mostu s proleća 1992. izazvale Stranka demokratske akcije i njena paravojna formacija "zelene beretke".
Svedok Zulić je to negirao, ostajući pri iskazu da "zelenih beretki" u Sanskom Mostu nije bilo, a da je nasilje u cilju preuzimanje kontrole nad gradom upotrebila Srpska demokratska stranka, zajedno sa JNA i srpskim paravojskama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Zulić je, medjutim, na Karadžićevo pitanje, potvrdio da je u vreme izbijanja sukoba imao "mitraljez M-84 zvani sejač smrti", koji je kupio od Srbina po "ne mnogo skupoj" ceni od 500 nemačkih maraka.
Kao dokaz za tvrdnju da su se Muslimani organizovano naoružavali od kraja 1991, a da su "crvene beretke" formirane početkom 1992, Karadžić je citirao navode knjige "Sanski Most u ratu" koju su napisala dvojica uglednih Muslimana iz grada.
Zulić je na niz pitanja optuženih o tome odgovorio da za to ne zna. Isti odgovor dao je i na pitanje zna li za izjavu jednog od muslimanskih zvaničnika da su meštani predali JNA "više od 1.000 dugih cevi"
"Ja sam zelenu kapu prvi put video posle rata na granici izmedju Austrije i Nemačke na glavi carinika, pa sam rekao: 'Evo, zelene beretke'", kazao je svedok.
Zulić je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da je SDS pobedila na prvim izborima u Sanskom Mostu 1991, ali da je vlast delila sa SDA i da su komandiri Teritorijalne odbrane, stanice policije i predsednik suda u gradu bili Muslimani.
Unakrsno ispitivanje Zulića, Karadžić, koji se brani sam, nastaviće sutra.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, te uzimanje medjunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Zulić je u glavnom iskazu, ranije danas, opisao kako su srpske vlasti u Sanskom Mostu u leto 1992. pritvarale, prebijale i ubijale lokalne Muslimane i Hrvate.
Svedok je izjavio da je bio uhapšen 18. juna 1992. i, zajedno sa još oko 30 Muslimana, pritvoren u lokalnoj fabrici betona, pod neljudskim uslovima u jednoj garaži. Pritvorenici su, prema njegovim rečima, redovno prebijani i ispitivani.
Zulić je ispričao i da je bio očevidac kada su pripadnici srpskih snaga 22. juna 1992. naterale oko 20 pritvorenih da "iskopaju sopstvene grobove", posle čega su ih pobile noževima i hicima.
Preostali pritvorenici, medju kojima je bio i svedok, prebačeni su 7. jula 1992. u logor Manjača, ali je tokom puta usled velike vrućine i žedji nekoliko njih umrlo.
Zulić je rekao da je u novembru 1992, u okviru razmene zarobljenika, prebačen u Karlovac u Hrvatskoj.
Sudjenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak sudjenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger (Tieger) 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca koji će njegovo zastupanje preuzeti u slučaju da se optuženi ne pojavi u sudnici.
Proces je nastavljen 1. marta uvodnom rečju odbrane, koju je održao Karadžić.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
Optužnica protiv Karadžića usredsredjena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
