Izvor: S media, 15.Jul.2010, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Zarobljenici iz Omarske oslobodjeni
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić opovrgavao je danas pred Tribunalom u Hagu optužbu da su snage pod njegovom kontrolom 1992. držale hiljade Muslimana pod neljudskim uslovima u logorima kod Prijedora.
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka Momčila Mandića, Karadžić je, citirajucih dokumente policije RS, tvrdio da je u "prihvatnom centru" u Omarskoj sprovedena "trijaža" oko 3.000 nesrba zarobljenih "tokom oružane pobune" koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << "izbila 24. maja 1992".
Više od polovine zarobljenih, odnosno 1773 osobe, za koje je utvrdjeno da nisu učestvovale u pobuni, zatim je "oslobodjeno i samo se smestilo u otvoreni centar Trnopolje", rekao je Karadžić, i pitao svedoka Mandića slaže li se da je tako.
Mandić, tadašnji ministar pravde RS, prvo je odgovorio potvrdno, ali je na dodatno pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona slaže li se da su "zarobljeni koji su poslati u Trnopolje - oslobodjeni", odgovorio: "Nisam upoznat da li je centar u Trnopolju bio otvoren ili zatvoren".
Karadžić je iz dokumenta policije naveo i da je 1.331 osoba, zbog umešanosti u "oružanu pobunu", iz Omarske prebačena u vojni zarobljenički logor na Manjači.
Prema optužnici protiv Karadžića i ranijim presudama Tribunala, hilljade Muslimana i Hrvata bile su protivzakonito pritvorene i izložene okrutnom postupanju, uključujući prebijanje, mučenje i ubistva, u logorima Omarska, Trnopolje i Keraterm kod Prijedora i Manjača kod Banjaluke.
Osvrćući se na optužbu za etničko čišćenje nesrba iz prijedorskog kraja, Karadžić je iz istog dokumenta citirao da je "4.000-5.000 članova porodica ekstremista ranije već otišlo, znajući da će sukoba biti", a da su "ostali sami tražili da odu u Hrvatsku i Evropu".
Tadašnji lider bosanskih Srba predočio je u sudnici i naredjenje koje je izdao u avgustu 1992. da se svi organi "pridržavaju Ženevskih konvencija" i "poštuju zarobljene civile", te da se "poboljšaju uslovi u svim zatvorima, po preporuci Crvenog krsta".
U naredjenju - čije je delove pročitao svedok Mandić - pisalo je i da MUP i Vojska RS "moraju sprovesti istrage povodom bilo kakve sumnje i znaka kršenja medjunarodnog ratnog prava".
Optuženi je tvrdio, a svedok potvrdio, i da se vrh bosasnkih Srba na medjunarodnim mirovnim konferencijama zalagao za "povratak izbeglica - tamo gde je bezbedno i tamo gde je moguće", uz "povratak imovine".
Kao dokaz da su centralne vlasti bosanskih Srba nastojale da spreče ratne zločine, pljačku i "divlje zatvore", kao i da suzbiju paravojne formacije, Karadžić je u spis uveo više dokumenata iz tog vremena, pošto je Mandić potvrdio njihovu istinitost.
Unakrsno ispitivanje Mandića, Karadžić će nastaviti sutra. Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, progon nesrba širom BiH i uzimanje medjunarodnih talaca.
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u klikom na dugme.
Povezane vesti
Kalinić se protivi izručenju Srbiji
Odloženo sudjenje za pokušaj ubistva Sandulovića
Sudjenje Pukanićevim ubicama
Bivši agent MI6 pred sudom u Londonu
Mandić: Vlada RS bila zabrinuta zbog zločina
Komentari
Ostavi komentar Nema komentara
