Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2010, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Srbi sve prihvatali ali nisu mogli mir sačuvati
HAG - Bivši predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić ponovo je danas pozvao sudsko veće Haškog tribunala da uvaži njegov sporazum o imunitetu sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, kojim mu je u leto 1996. obećano da neće biti krivično gonjen, ukoliko se povuče iz javnog života.
Kao alternativu, Karadžić je predložio da Tužilaštvo povuče ili ponovo pregleda i redukuje optužnicu protiv njega, javio je dopisnik Srne.
On je saopštio da bi do polovine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << maja mogao da dostavi hiljade činjenica, koje Tužilaštvo ne može da ospori, a čije bi prihvatanje skratilo proces na godinu do godinu i po dana.
"Ako idemo u proces, braneći sebe, dokazaću i da su mnogi drugi ovde nepravedno osuđeni", najavio je Karadžić.
Srbi branili svoje teritorije, a mogli uzeti BiH
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, izjavio je ranije da bosanski Srbi tokom rata nisu zauzimali tuđe, nego branili svoje teritorije.
U toku uvodne reči odbrane, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić rekao je danas da su bosanski Srbi u februaru 1992. godine, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, pod uslovom da imaju svoju konstitutivnu jedinicu.
Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je naglasio da su sve političke odluke Srpske demokratske stranke - poput formiranja posebne skupštine i Republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.
On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BiH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.
Karadžić će ponovo tražiti odlaganje suđenja
Pravni savetnik nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, američki advokat Piter Robinson, juče je zatražio dozvolu na ulaganje žalbe na odluku kojom je odbačen Karadžićev zahtev za odlaganje suđenja.
Karadžić je istovremeno zatražio da se do odlučivanja po žalbi odgodi izvođenje dokaza optužbe, koja bi prve svedoke trebalo da izvede sutra.
Karadžić je juče na početku uvodnog izlaganja pred Haškim tribunalom odbacio sve tačake optužnice, uključujući genocid.
"Braniću svoj narod i njegov pravedni i sveti cilj. Imamo dobar slučaj i dobre dokaze", rekao je Karadžić na početku svoje odbrane i dodao da je srpsko pitanje u ratu u BiH bilo "pravedno i sveto".
Kao dokaz da je srpsko političko vođstvo u BiH bilo posvećeno traženju mirnog političkog rešenja, Karadžić je podvukao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje "tri Bosne u jednoj Bosni", odnosno da BiH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.
"Mi smo tada rekli, u redu, napustićemo Jugoslaviju, to je bila najbolnija koncesija, ako u BiH budemo imali svoju konstitutivnu jedinicu", kazao je Karadžić.
Naznačio je i da je to bila suština plana portugalskog posrednika Žozea Kutiljera, koje su sve strane prihvatile 18. marta 1992., ali je potom lider SDA Alija Izetbegović kasnije povukao svoj potpis na sporazumu.
Karadžić je citirao Kutiljerove reči, posle rata u BiH, da su tim sporazumom mogli biti sačuvani mnogo životi, naročito Muslimana, ali da je Izetbegović bio "ohrabren" iz inostranstva da povuče potpis, od zemalja koje su mislile da znaju šta je najbolje.
"Srbi i Karadžić sve prihvataju... ali, nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić, koji nastavlja uvodnu reč.
"Sve što su Srbi učinili tretirano je kao zločin"
"Ono što nameravam da ovde iznesem je sušta istina. Sve što su Srbi učinili tretirano je kao zločin", rekao je Karadžić, koji je optužen za genocid i zločine nad nesrbima tokom rata u BiH. On je dodao da je svaki sukob koji je nastao ka rezultat raspada bivše Jugoslavije tokom devedesetih bio prirodna posledica borbe za teritorije Srba, Hrvata i muslimana.
Bivši predsednik RS izjavio je da su on i "srpski narod učinili sve što su mogli da se rat izbegne, i da će pokazati da optužnica protiv njega nije trebalo ni da se pojavi". On je naveo da je potreba Tužilaštva da ga "prikažu kao monstruma zbog toga što nemaju nikakvih dokaza".
Posle noći 5. aprila 1992. bilo "strašno biti Srbin u Sarajevu"
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, izjavio je danas pred Haškim tribunalom da bosanski Srbi tokom rata nisu zauzimali tuđe, nego branili svoje teritorije.
"Mogli smo, takoreći, uzeti BiH, a za Sarajevo ćete to posebno videti... Ali, nismo uopšte izlazili iz svojih etničkih teritorija... Naoružani narod je izašao na rubove svojih teritorija da bi se zaštitio da ga ne pokolju", rekao je Karadžić, nastavljajući uvodnu reč odbrane.
Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".
Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.
"I od tih vekovno njihovih teritorija, Srbi su bili spremni da se odreknu za mir", napomenuo je Karadžić.
On je opovrgavao i navod optužnice da su snage bosanskih Srba, s početkom rata u aprilu 1992, stavile Sarajevo pod opsadu.
Tvrdio je da su se sarajevski Srbi, posle noći 5. aprila 1992. u kojoj je zbog "terora" bilo "strašno biti Srbin u Sarajevu", povukli na obode grada u "pokušaju da se zaštite".
"Tako je uspostavljena podela grada, a ne opsada, kao što tvrdi tužilaštvo", kazao je Karadžić.
Prema njegovim rečima, bosanski Srbi do maja 1992. nisu imali svoje oružane snage, već samo teritorijalnu odbranu u kojoj su delovali po doktrini "naoružanog naroda".
O Srebrenici nema istrage
U vezi sa delom optužnice, koji se odnosi na genocid u Srebrenici, Karadžić je rekao da o tome "ne može da govori, jer nema istrage o Srebrenici", ali je ponovio raniju tvrdnju da su među 8 000 žrtava ubrojani i ljudi iz okolnih opština, pa i oni koji su umrli prirodnom smrću.
On je rekao i da se u optužnici navodi da su srpske snage ubile 8 000 muškaraca i dječaka, ali da se ne kaže da su oni "imali 16, 17 godina i da su bili mobilisani".
"Na kamenu piše 8 000, a nisu mogli da sahrane više do 2 500 do 3 000, a sahranjeni su i iz Bratunca, Bijeljine, Sarajeva, Zvornika, Višegrada, Vlasenice, Zvornika... sve sa prirodnim smrtima za četiri godine rata. Ovde se sudi za 8 000, da vidimo materijal, da vidimo DNK... Moraju biti istrage, ne zbog Radovana Karadžića, već zbog istine tamo. Ova odbrana će insistirati da se ne sudi odoka, nekoliko Srba ubilo nekoliko muslimana, to ne možemo da prihvatimo", naglasio je Karadžić, zaključujući svoje uvodno izlaganje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
