Izvor: S media, 01.Mar.2010, 08:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Srbi nisu krivi za Markale
U nastavku uvodne reči odbrane, optuženi Radovan Karadžić negirao je krivicu za masovno stradanje civila u eksplozijama na pijaci Markale i drugim lokacijama u Sarajevu, tvrdeći da krivicu za te žrtve snose muslimanske vlasti.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine nad nesrbima, kao i za uzimanje medjunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci Markale 1994-95. i u redu za hleb u sarajevskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Ulici Vase Miskina 1992, Karadžić je nazvao "neverovatnim primerima ratnog lukavstva" vlasti u Sarajevu "koje je dovelo do kažnjavanja Srba".
"Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogodjeno... Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja", rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije.
Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili "posejani" leševi muslimanskih boraca. U dve eksplozije na toj pijaci, u februaru 1994. i avgustu 1995. ubijeno je više od 200 ljudi.
Ciljanje "sopstvenog naroda" bilo je deo "ideologije" muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić.
Optužbe za nezakonito pritvaranje hiljada nesrba u logore, Karadžić je negirao na primeru Trnopolja kod Prijedora, koje je nazvao "prihvatnim centrom".
"Dokazaćemo da to nije bio logor, nego prihvatni centar za ljude koji zbog borbi nisu imali gde i kojim su oni sami upravljali", rekao je Karadžić.
Rat u BiH, po rečima optuženog, bio je suprotan interesima Srba. "Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli - Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu", naglasio je Karadžić.
Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika Stranke demokratske akcije i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se "rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH".
"Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški... Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo", tvrdio je Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka "suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova".
Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio "četiri od pet" mirovnih predloga koje su medjunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH.
"Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova", upitao je Karadžić.
Rekavši da je u aprilu 1992. godine Izetbegović "bio ohrabren" da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vodjenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH.
"Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita... Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni", zapitao je Karadžić.
Svoj govor u kojem je u oktobru 1991. u Skupštini BiH upozorio da bi u ratu mogao nestati muslimanski narod, Karadžić je nazvao "izrazito antiratnim", sugerišući da je tužilaštvo samo navedene reči istrglo iz konteksta govora.
"Srpska strana tu nudi sve varijante koje donose mir i koncesije", prokomentarisao je Karadžić, koji je u sudnici pustio snimak tog govora.
Deklaraciju o nezavisnosti BiH koja je na tom skupštinskom zasedanju usvojila muslimansko-hrvatska većina, bez prisustva srpskih poslanika, Karadžić je nazvao nelegalnom i protivustavnom.
Tezu tužilaštva da bosanski Srbi nisu želeli da žive s Muslimanima i Hrvatima, Karadžić je odbacio rečima: "Srbi su želeli da žive s Muslimanima, ali nisu i nikada neće pristati da žive pod Muslimanima".
Karadžić nastavlja uvodnu reč, koju će davati i sutra.
Sudjenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak sudjenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger (Tieger) 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da sudjenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
Optužnica protiv Karadžića usredsredjena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
