Izvor: Blic, Beta, 30.Jun.2009, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Nisam kriv
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić negirao je u danas objavljenom pretpretresnom podnesku krivicu za genocid i zločine nad nesrbima u BiH 1992-95 za koje je optužen.
Karadžić je u podnesku naznačio da će priroda njegove odbrane na suđenju biti da "nikada nije planirao, podstakao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao nijedan od zločina iz optužnice".
"On nikada nije bio učesnik u bilo kakvom udruženom zločinačkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poduhvatu, niti snosi odgovornost nadređenog za zločine iz optužnice. Karadžić nije kriv ni po jednoj tački optužnice", naglašava odbrana.
Tokom suđenja, čiji je početak planiran za kraj avgust, Karadžić će, prema podnesku, pobijati sve navode optužnice zato što "želi da ima suđenje zasnovano na poštovanju principa koji od tužilaca traži da dokažu ono što tvrde van svake razumne sumnje". Karadžić je pozvao sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija da Tužilaštvu naloži da smanji obim optužbi, kako bi se suđenje lakše odvijalo.
Bivši predsednik RS je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još 11 opština u BiH, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Karadžić je nedavno zatražio da Tribunal obustavi postupak protiv njega, pozivajući se na imunitet koji mu je, kako tvrdi, 1996. garantovao tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk, u zamenu za povlačenje sa čela RS i iz javnog života.
Karadžića su 21. jula prošle godine uhapsile vlasti Srbije u Beogradu. Pošto je 30. jula prebačen u Hag, on je odbio da se izjasni o krivici po tačkama optuznice, a sudija Bonomi je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
Holbruk leta 1996. Miloševiću: Cilj SAD je Karadžić u Hagu
Američki izaslanik Ričard Holbruk obavestio je u julu 1996. predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je cilj Vlade SAD da se Radovan Karadžić, posle povlačenja sa čela Republike Srpske, nađe pred Haškim tribunalom.
Holbrukovo pismo Miloševiću, upućeno 21. jula 1996, obelodanjeno je danas u Haškom tribunalu, kao deo podneska koji su SAD uložile u postupku protiv Karadžića, optuženog za genocid i zločine nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
To pismo, zvanični Vašington ranije je obelodanio Karadžićevoj odbrani.
Prema američkoj diplomatskoj depeši, takođe objavljenoj u Tribunalu, Holbruk je odlučnost SAD da se Karadžić i general Ratko Mladić nađu pred Tribunalom 19. jula 1996. preneo i tadašnjem ministru spoljnih poslova Srbije Milanu Milutinoviću i načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću.
"Mene baš briga gde će, za početak, on otići - u manastir ili negde drugde. Ali, mi smatramo suštinski važnim njegov odlazak iz grada (Pala) kojim je dominirao. Čak i ako se striktno pridržava odredbi našeg sporazuma, njegovo produženo prisustvo na Palama će preneti pogrešnu poruku, ne samo svetu, nego i bosanskim Srbima", naglasio je Holbruk u pismu Miloševiću.
Pošto Karadžić bude uklonjen s Pala, SAD će načiniti sledeći potez, sugerisao je Holbruk.
U američkoj diplomatskoj depeši o razgovoru Holbruka sa Milutinovićem i Stanišićem 19. jula 1996., citiraju se Holbrukove reči da SAD "ostaju uverene da Karadžić i Mladić moraju napustiti zemlju, kao i vlast, i da njihovo odredište mora biti Hag, gde će im zakonska prava biti zaštićena".
