Izvor: RTS, 23.Jul.2009, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Netačni podaci o Srebrenici
Tvrdeći da je broj žrtava u Srebrenici falsifikovan, Karadžić zatražio od tužilaštva Haškog tribunala forenzičke i druge materijale, kako bi se utvrdile činjenice i tačan spisak žrtava. Sudsko veće zatražilo da se optužnica protiv Karadžića smanji kako bi suđenje bilo brže i efikasnije.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je danas da tužilaštvo Haškog tribunala veštacima odbrane dostavi forenzičke i druge materijale, kako bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << utvrdile činjenice i tačan spisak žrtava zločina u Srebrenici.
"Ovo je poslednja prilika da se utvrdi istina o tome šta se stvarno dogodilo (za vreme rata) u Bosni i Hercegovini i Srebrenici", izjavio je Karadžić, obrazlažući ovaj zahtev na statusnoj konferenciji.
To podrazumeva, kako je objasnio, da veštaci odbrane obave proveru ispitivanja DNK analiza 300 uzoraka sa spiska žrtava kako bi se razjasnilo da li se u Srebrenici dogodila masovna egzekucija ili genocid.
"Odbrana može da obeća da će baš u tom segmentu identifikacije žrtava biti mnogo iznenađenja", rekao je Karadžić koji je optužen za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločin protiv čovečnosti.
Odbrana je uverena, kako je istakao Karadžić, da se u slučaju Srebrenice radi o višestrukom preterivanju, odnosno "stvaranju mita na netačnim činjenicama, a to može da stvara bes protiv Srba, ali i same Evrope."
"Ukoliko utvrdimo činjenice, lista žrtava će se razlikovati u hiljadama", rekao je Karažić, istakavši da će DNK analiza, po metodi slučajnog uzorka, pokazati ko su žrtve i pomoći da se ustanovi istina.
Tvrdeći da je "sve u vezi sa Srebrenicom predstavljeno pogrešno", nekadašnji predsednik RS je naveo da je posle pada ove muslimanske enklave, koja protivno odluci UN nije bila demilitarizovana, civilne vlasti prihvatile predaju, ali ne i vojne koje su naredile proboj i okršaje sa srpskim snagama.
"U tim borbama po šumama poginulo je mnogo muslimanskih boraca, a vode se kao žrtve masakra u Srebernici", rekao je Karadžić i dodao da se na listi žrtava vode i mnogi poginuli u borbama tokom 1992. i 1993. godine.
Neki sa spiska žrtava su se u vreme izbora pojavili na glasanju, mnogi žive u inostranstvu, a vode se kao nestali, dok se u Federaciji BiH i dalje prekopavaju groblja i žrtve premeštaju u Srebrenicu, rekao je optuženi.
Osim toga, postoje primarne, sekundarne i tercijarne grobnice i jedna DNK analiza mogla je biti prikazana tri puta, ukazao je Karadžić, istakavši da se ne može operisati brojkama, kako to čini Tužilaštvo, već da žrtve treba utvrditi individualno.
Karadžić je podsetio da se govori o broju od osam, pa i 10.000 žrtava u Srebrenci, ali da je sahranjeno oko 3.000, od kojih veštaci odbrane treba da odaberu reprezentativni uzorak od 10 odsto.
"Ukoliko se prilikom provere analize ovih uzoraka pokažu značajna neslaganja, tražićemo sve analize i videćemo onda kako će izgledati istina o Srebrenici", rekao je Karadžić.
Tvrdeći da je broj žrtava falsifikovan, optuženi je objasnio da eksperti odbrane moraju dobiti na uvid sve forenzičke i druge materijale, jer ne mogu samo na osnovu papira i izveštaja ustanoviti da li su eksperti Tužilaštva dobro utvrdili činjenice i izveli zaključke.
Tužilaštvo dužno da obezbedi materijale
Na zahtev optuženog, tužilac je odgovorio da je reč o materijalima koji nisu u posedu Haškog tužilaštva, već nezavisnih organizacija i veštaka i da oni ne mogu da narede da budu dostavljeni odbrani.
Predsedavajući pretresnog veća, sudija Ijan Bonomi insistirao je da je Tužilaštvo dužno da tim organizacijama i veštacima predoči da ukoliko se ne obezbedi "jednakost strana po oružju", neki dokazi na suđenju mogu biti odbačeni.
Tužilac je predočio da je problem što je za dostavljanje uzoraka DNK analize Karadžićevoj odbrani potrebna saglasnost porodice žrtava koji su njihovi davaoci, ali one to ne dozvoljavaju.
Karadžić je rekao da se ovo obrazloženje ne može prihvatiti pošto je Tužilaštvo od veštaka naručilo analizu uzoraka i njome raspolaže, pa onda ne može da je ne da na uvid odbrani.
Ovaj preostali spor u dostavljanju materijala odbrani trebalo bi da bude rešen na sastanku veštaka tužilaštva i odbrane, a Sud je insistirao da to u interesu ubrzanja procesa bude već za sedam dana.
Budući da na glavni pretres treba da bude izvedeno 560 svedoka optužbe za šta je predviđeno 490 sati, Sudsko veće Haškog tribunala naložilo je tužilaštvu da predloži način za smanjenje obima optužnice protiv Karadžića, da bi suđenje koje bi trebalo da počne u septembru, bilo brzo i efikasno.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH u priodu između 1992. i 1995. godine.
Brzo i efikasno suđenje
Podsećajući na svoju dužnost da obezbedi brzo i efikasno suđenje, veće predsedavajućeg Ijana Bonomija pozvalo je, u danas objavljenom nalogu, tužioce da "razmotre koje od tačaka optužnice bi mogle biti uklonjene... i koja bi mesta zločina mogla biti izostavljena iz dokaznog postupka".
Tužilaštvo, pri tom, mora uzeti u obzir da mesta zločina o kojima bude izvodilo dokaze, budu reprezentativna za krivična dela navedena u optužnici.
"Mišljenje je sudskog veća da je sada vreme da Tužilaštvo ozbiljno razmotri ovo pitanje, imajući u vidu načine na koje bi obim optužnice, kao i suđenja, mogao biti smanjen", navodi se u nalogu sudija.
Veće sudije Bonomija naznačilo je da će, ako tužioci to ne učine, samo odrediti o kojim će navodima optužnice saslušati dokaze, vodeći računa da oni budu reprezentativni.
"Veličina predmeta mogla bi biti takva da se moraju preduzeti koraci za ograničavanje dokaznog postupka optužbe", rekao je sudija Bonomi na statusnoj konferenciji.
Ocenjujući ograničavanje postupka kao neophodno, tužilac Alan Tiger sugerisao je da je pravi način za smanjivanje obima postupka uvođenje u spis pisanih izjava svedoka optužbe.
Tiger je zatražio da sudsko veće produži rok za odgovor Tužilaštva, koji ističe 14. avgusta, što je Veće najavilo da će razmotriti.
Dopremanje oružja uprkos embargu
Sa druge strane, odbrana Radovana Karadžića zatražila je od Haškog tribunala da obaveže NATO na dostavljanje obaveštajnih dokumenata koji, kako tvrdi, dokazuju da su SAD 1995. godine naoružavale Armiju BiH, uprkos međunarodnom embargu.
Karadžić od NATO-a traži sve izveštaje, nalaze istraga i druge dokumente o letovima ka aerodromu u Tuzli u zoni zabrane letova, između 10. i 12. februara, kao i tokom marta 1995. godine. Odbrana traži i svu prepisku između SAD i Turske u vezi sa "crnim letovima za Tuzlu" od 10. februara 1995. do 31. decembra 1996. godine.
U danas objavljenom podnesku, odbrana tvrdi da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i humanitarni radnici u februaru i martu 1995. godine, bili očevici isporuka oružja Armiji BiH na aerodromu u Tuzli, koje su nadgledali Amerikanci u civilnim odelima.
Norvežani su, prema tvrdnjama Karadžićeve odbrane, o tome obavestili svoju vladu, a cela afera je postala i predmet pažnje Ujedinjenih nacija. Sletanje aviona su, prema podnesku, videli i pripadnici britanskih specijalnih jedinica SAS u Tuzli.
SAD su zatim intervenisale, norveškim očevicima je prećeno, a tadašnji ministar odbrane Vilijam Peri zvanično je negirao da Vašington naoružava bosansku vojsku.
Karadžić tvrdi i da su istragom holandske vlade otkrivena dokumenta koji potvrđuju da je 40 mitraljeza, i druga vojna oprema, 14. februara 1995. prebačeno helikopterom sa aerodroma u Tuzli u Žepu, a odatle u Srebrenicu. Oba grada tada su bila zaštićene i demilitarizovane zone UN.
Kao izvor za sve te tvrdnje, odbrana se poziva na knjigu izvesnog Keisa Vibesa čiji je naslov "Obaveštajni rad i rat u Bosni".
Karadžić je dokumente od NATO zatražio pismima, ali nije dobio odgovor, te zahteva da sudsko veće Alijansu obaveže na dostavljanje posebnim nalogom.
.jpg)
