Izvor: Blic, Beta, 23.Jul.2009, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Netačni podaci o Srebrenici
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je danas pred Haškim tribunalom da će osporavati "apsolutno sve" navode optužnice koja ga tereti za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. godine.
Karadžić je rekao na statusnoj konferenciji da je tvrdnja da je Vojska RS u julu 1995. ubila oko 8.000 srebreničkih Muslimana "mit zasnovan na pogrešnim činjenicama".
Optuženi je, međutim, prihvatio da je u Srebrenici streljano "nekoliko stotina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a ne hiljada ratnih zarobljenika".
"Sve u vezi sa Srebrenicom što je do sada predstavljeno je pogrešno... Mi smo uvereni da se tu radi o višestrukom preterivanju i želimo da se utvrdi ko je stvarno stradao... Apsolutno je sve sporno", rekao je Karadžić.
On je tvrdio da se "i sada pojavljuju živi ljudi čija su imena na spomenicima", da su "hiljade ljudi koji su na spiskovima žrtava glasali na prvim izborima u BiH" posle rata, i da su kao žrtve masovnog ubistva u Srebrenici navedeni poginuli u sukobima 1992-93. godine, i poginuli u "velikim borbama posle oslobođenja Srebrenice" jula 1995. godine.
Karadžić je tvrdio i da se "premeštaju groblja i sahranjuju u Srebrenici, da bi se povećao broj žrtava".
"Mi tražimo da se utvrdi da li je neko poginuo 1992. ili 1995. i da li je poginuo u borbi ili je bila egzekucija... Znamo da je bilo nekoliko stotina, a ne hiljada, vezanih ratnih zarobljenika, koji su bili streljani...", rekao je Karadžić.
Tražeći da mu Tužilaštvo dostavi sve DNK materijale na osnovu kojih je utvrđivan identitet žrtava u Srebrenici, da bi ih eksperti odbrane proverili, Karadžić je kazao da "odbrana obećava da će na identifikaciji i broju žrtava doći do najvećeg iznenađenja na ovom suđenju".
Optuženi je najavio da će odbrana tokom procesa izneti "istinsku listu žrtava koja će se razlikovati u hiljadama od onog što se sad misli".
Po njegovim rečima, poslednji je trenutak za utvrđivanje istine o Srebrenici u interesu srpskog i muslimanskog naroda, pomirenja, BiH i Evrope.
Tužiteljka Hildegard Erc - Reclaf rekla je da je "iznenađena" Karadžićevim zahtevom da mu se dostavi sav DNK materijal jer optužnica nije zasnovane na identitetu pojedinačnih žrtava, već na tome što su one u velikom broju nađene u masovnim grobnicama.
Optužba je, po rečima Erc-Reclafove, verovala da nije sporno da su nađena tela iz Srebrenice i iznenađena je što Karadžić, kako izgleda, i to osporava.
Karadžić je uzvratio da se "ne može zaključivati na osnovu broja tela" i ukazao da je do sada "pronađeno" oko 2.500 žrtava, a da haško tužilaštvo "pominje broj od 8.000" ubijenih.
Pored genocida u Srebrenici, Karadžiću se na teret optužnicom stavlja i genocid i zločini protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima u više drugih opština u BiH, te uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžića su uhapsile vlasti Srbije 21. jula 2008. godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, on je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi, u skladu sa pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
Karadžić traži obaveštajne dokumente od NATO
Odbrana Radovana Karadžića zatražila je od Haškog tribunala da obaveže NATO na dostavljanje obaveštajnih dokumenata koji, kako tvrdi, dokazuju da su SAD 1995. naoružavale Armiju BiH, uprkos međunarodnom embargu.
Karadžić od NATO traži sve izveštaje, nalaze istraga i druge dokumente o letovima ka aerodromu u Tuzli u zoni zabrane letova, između 10. i 12. februara, kao i tokom marta 1995. Odbrana traži i svu prepisku između SAD i Turske u vezi sa "crnim letovima za Tuzlu" od 10. februara 1995. do 31. decembra 1996.
U danas objavljenom podnesku, odbrana tvrdi da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i humanitarni radnici u februaru i martu 1995, bili očevici isporuka oružja ABiH na aerodromu u Tuzli, koje su nadgledali Amerikanci u civilnim odelima.
