Izvor: Blic, 31.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamere mogu jasno da snime i lica vozača
Vrata sobe su bila zaključana? Ko ih je otvorio? Vaše obezbeđenje? Dobro. I našli su na podu mrtvog gosta. Molim vas, ne dirajte ništa dok ne dođe patrola, razgovor je koji je sa službenikom jednog beogradskog hotela nedavno vodio radnik Komandno-operativnog centra u Policijskoj upravi za grad Beograd.
Ispostavilo se da je gost u hotelskoj sobi umro od srčanog udara, ali je obezbeđenje hotela odmah pozvalo broj 92.
Zaposleni u centru su prvi kojima građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << telefonom prijavljuju da su videli nešto sumnjivo, da su pokradeni ili da nekome treba pomoć. Policiju često zovu i da bi se požalili na komšije, ukućane i na sve koji ih nerviraju. Telefonski broj 92 zove i Hitna pomoć kada im je potrebna asistencija policije da nekog bolesnika, najčešće psihijatrijskog, smeste u bolnicu. U velikoj sali ovog centra policajci dežuraju na osam telefonskih linija, ali sve vreme na ekranima prate snimke sa 50-ak sigurnosnih kamera postavljenih na ulicama prestonice. Za 12 sati, koliko traje jedna smena, u zavisnosti od dana, svaki operater primi od 400 do 600 poziva.
- Od Univerzijade nam je tehnička opremljenost na nivou. U svakom trenutku kamere snimaju sve glavne saobraćajnice i važne objekte u gradu, a na video-bimu kontrolišu se dešavanja koja snima osam kamera. Snimci su toliko kvalitetni da možemo da raspoznamo broj registarskih tablica, čak i kad su zaprljane i da jasno vidimo lice vozača - kaže za „Blic" policijski savetnik Zoran Grozdanović, pomoćnik načelnika Dežurne službe u PU za grad Beograd.
On objašnjava da operateri centra posle poziva građana prosleđuju dobijene informacije šefu smene, a zatim preko sistema „Avala" radio-vezom upućuju poziv patrolama na terenu. Kada patrola po informaciji od građana završi intervenciju prvo obaveštava šefa smene u KOC-u.
- Svaki operater ima identifikator poziva, tako da znamo da li nas neko zove iz stana, govornice ili s mobilnog telefona. To je najvažnije kada su pitanju dojave o postavljenim bombama. Ako je poziv iz govornice, pa onaj ko javlja da je podmetnuta bomba u sudu, školi ili na nekom drugom mestu smatra da je siguran i da ga nećemo otkriti, sada greši. Naime, tehnika kojom smo opremljeni, video-nadzor u gradu, ali i druga oprema pomoću koje lociramo pozive omogućavaju nam da tu osobu identifikujemo - kaže pomoćnik načelnika Dežurne službe.
U slučajevima dojave o postavljenim bombama, operateri uvek šalju kontradiverzionu ekipu na teren, iako je praksa pokazala da su ti pozivi uglavnom lažni.
- Bolje da ih sto puta pošaljemo, pa da utvrde da je dojava lažna, nego da ih jednom ne uputimo na teren i da se nešto desi - kaže operaterka Jasmina dok na ekranu posmatra dešavanja u gradu. Na stolu svakog operatera su monitori i u svakom trenutku mogu da gledaju dešavanja sa četiri pozicije sigurnosnih kamera. Pored monitora je telefon sa identifikatorom poziva.
- Sa građanima moraš da budeš i psiholog. Ljudi zovu iz raznih razloga, moraš pažljivo da ih slušaš, da ih ne prekidaš, da ih umiriš - kaže Jasmina, dok Svetlana Antić pomoćnica šefa smene, dodaje:
- Bezbroj puta se dešava da pozove osoba i razgovor počinje normalno. Ali posle nekog vremena postaje drska. Jasno nam je da ta osoba ima nekih psihičkih problema, ali nastojimo da je umirimo. Takođe, i da prepoznamo kada se neko šali, pa pitamo s kog broja i odakle zove i ostale pojedinosti da bi ga razotkrili.
Mlada operaterka Aleksandra napominje da imaju i jako neobične pozive i da se neki građani toliko često javljaju da im već glas prepoznaju.
- Čim vidimo brojeve, već znamo ko je s druge strane i da ponovo ima neki problem koji mi moramo da rešimo - kaže Aleksandra.
Iako rade na mestu gde moraju da reaguju brzo, operateri, šef smene i pomoćnik deluju smireno jer samo tako mogu da reaguju kako treba jer greške mogu skupo da ih koštaju.
- Čovek javlja da prolazi pored radnje i vidi pljačku. Prepliće jezikom, zvuči kao da je pijan i u prvom trenutku ne znam da li je to zaista video ili mu se priviđa. Ipak, pošaljemo patrolu, ispostavi se da je zaista video pljačku i policija na delu zatekne lopove - kaže Jasmina.
Ima i onih koji javljaju gde su semafori u kvaru ili da se požale na rad policajaca, ali i na druge službe.
- Ponekad se preko telefona izjavi i ljubav, ali to je uglavnom od kolega - kažu operaterke.
Hteo da skoči s mosta
Šef smene Zoran Stanković priseća se kako je spasen čovek koji je hteo da se ubije.
- Sam nas je pozvao i rekao da hoće da skoči sa Savskog mosta. Kaže da je i deci ostavio oproštajno pismo. Odmah smo poslali patrolu sa Savskog venca i Rečnu policiju. Policajci su uspeli da ga nagovore da odustane od samoubistva, a on im je tada priznao da je hteo da se ubije jer ga je žena uhvatila kako švrlja - kaže Stanković.
Sa policijom u vezi 24 časa
U operativnom centru kažu da stanovnik jednog prigradskog naselja broj 92 zove svaki dan.
- Zove kad krene kući, kad stigne na stanicu, pita kad će autobus. I to uvek iz jedne govornice koja je blizu njegove kuće. Broj nam je poznat i uvek nas obaveštava šta mu se dešava. Za svaki slučaj, da policija bude upoznata - pričaju operateri.
