Izvor: Politika, 10.Mar.2014, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalimero protiv nepravde u Srbiji
Pitanja iz opšte kulture su takva da se ne može na osnovu njih odlučivati ko će sutra biti sudija ili tužilac – a to se upravo desilo na prijemnom ispitu za Pravosudnu akademiju
Kako se zove crtani junak poznat po ukazivanju na nepravdu?
To je bilo jedno od pitanja na prijemnom ispitu za Pravosudnu akademiju. Ko je znao, znao je...
Tri generacije polaznika koje su do sada završile dvogodišnju obuku na ovoj akademiji – imale su prednost prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbora za sudije i tužioce.
Sada više nema te prednosti, jer je Ustavni sud nedavno odlučio da je neustavna takva odredba u zakonima o sudijama i tužiocima, koja je bila „upodobljena” istovetnoj neustavnoj odredbi Zakona o Pravosudnoj akademiji, .
Jedan sud u Beogradu došao je do spiska pitanja za prošlogodišnji prijemni ispit na Pravosudnoj akademiji. Budući da je gotovo sto odsto upisanih akademaca i završavalo dvogodišnju obuku, taj prijemni ispit je zapravo bio „sigurna ulaznica” na sudijsko ili tužilačko mesto.
Sudije kažu da su stručna pitanja dobro osmišljena, ali ocenjuju da su pitanja iz opšte kulture takva da se ne može na osnovu njih odlučivati ko će sutra u Srbiji biti sudija ili tužilac.
– Kalimero se kod nas ne prikazuje više od 20 godina, pa se pitam koliko bi diplomiranih pravnika, koji su rođeni pre 25 ili 30 godina, danas znali da odgovore na pitanje koji je to crtani junak poznat po ukazivanju na nepravdu. To znamo mi, stariji jer smo redovno gledali Kalimera kada smo bili deca – kaže za „Politiku” sudija jednog od najviših sudova u Beogradu.
U grupi pitanja iz opšte kulture našlo se i pitanje šta je ukrao Žan Valžan u romanu Viktora Igoa.
– To znamo mi koji smo čitali i gledali „Jadnike”, ali mislim da tačan odgovor na ovo pitanje ne možemo očekivati od današnjih svršenih pravnika. Mladi sve manje čitaju, čak i ne gledaju filmove – kažu sudije.
Šta je Koza Nostra? Kako se zove glavni junak Kafkinog romana „Proces”? Kako se zove glavni junak romana „Zločin i kazna”? Ko je osuđen na smrt u „solunskom procesu” – Draža Mihailović, Apis ili Gavrilo Princip? – to su pitanja na koja bi većina mladih trebalo da znaju odgovor, čak i ako nisu pravnici, jer je reč o opštoj kulturi.
Međutim, samo jedan pogrešan odgovor mogao je da znači kandidat nije položio prijemni ispit za Pravosudnu akademiju, iako je možda odlično znao sve detalje krivičnog i građanskog postupka u stručnom delu ispita.
Spremajući pre toga pravosudni ispit, a zatim i prijemni ispit za Akademiju, smatrajući da će tako posle dve godine osigurati svoje mesto u pravosuđu, mladi pravnik možda nije redovno čitao štampu i gledao televiziju, pa ne mora da zna odgovor na pitanje koji je prvi slučaj Srbija izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
– Mnogi diplomirani pravnici ne znaju da je to slučaj „Matijašević protiv Srbije”, iako bi možda trebalo da znaju, ali to znanje sigurno nije presudno za ocenu da li će neko sutra biti dobar sudija – kažu naši sagovornici.
Jedno od pitanja bilo je i kog datuma se praznuje Dan državnosti Srbije. Za očekivati je da to svi znaju, ali naši sagovornici otkrivaju da su prošle godine mnoge sudije imale zakazana suđenja za 15. februar, jer je to bio radni dan. Posle su bili iznenađeni kada su saznali da se tog dana ne radi zbog praznika.
Sva je prilika da ove godine neće biti prijemnog ispita na Pravosudnoj akademiji. Jer, Ustavni sud je u februaru odlučio da nije bila u skladu sa Ustavom dužnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da prvo predlože za izbor kandidate sa završenom Pravosudnom akademijom, pa tek onda i druge kandidate koji ispunjavaju sve ostale uslove.
Ustavni sud je doneo i privremenu meru kojom nalaže da se ove odredbe ne primenjuju na konkursima za sudije i tužioce koji su u toku.
Tako je ostalo otvoreno pitanje buduće uloge Pravosudne akademije. Komisija za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa osnovala je podkomisiju koja će utvrditi šta će ova ustanova ubuduće raditi. Izvesno je da će Pravosudna akademija i dalje postojati, ali neće imati odlučujuću ulogu u filtriranju kandidata za sudije i tužioce.
– Nelogično je da nekoliko ljudi, koji sastavljaju pitanja za prijemni ispit, praktično odlučuju ko će sutra biti sudija ili tužilac. Pravosudna akademija treba da ima važnu ulogu u dodatnom usavršavanju i obuci saradnika i savetnika, pa i već izabranih sudija i tužilaca, kao što je to i sada, jer oni idu na obuke u organizaciji ove akademije, ali neće biti uslov za izbor na sudijska i tužilačka mesta – kažu naši sagovornici.
Sudije tvrde da njihovi savetnici i saradnici već mogu samostalno da obavljaju sudijski posao i da su sasvim sigurno bolji i stručniji od mladih pravnika bez iskustva koji su završili Pravosudnu akademiju. Nekoliko stotina sudijskih saradnika konkurisaće ove godine za više od sto slobodnih mesta.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 10.03.2014.
