Izvor: Politika, 08.Mar.2014, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je vlast pravila tajne spiskove podobnih sudija
Opštinski čelnici Demokratske stranke „ocenjivali” sudije i tužioce, proglašavali ih „nespornima” ili kao „radikalno raspoložene” pa su sudije na osnovu tih ocena i birane
Privrženost nekoj vladajućoj stranci bila je jedan od osnovnih kriterijuma tokom reizbora sudija i tužilaca 2009. godine, ali je takva ocena do sada bila samo načelne prirode, koja se mogla čuti u nastupima evropskih posmatrača ili opozicionara. U dokumentu koje je Društvo sudija dostavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politici” jasno se vidi kako su pravljeni spiskovi sudija u opštini Vlasotince, na osnovu preporuka lokalnog odbora DS, a vidi se i da je članstvo supružnika u tada vladajućoj stranci bilo veliki „plus ili minus”, prilikom izbora za nosioce pravosudnih funkcija. Prednost nad ostalim kandidatima imali su i oni koje su, funkcioneri DS-a ili pripadnici tajne policije na lokalnom nivou, ocenili kao „simpatizere stranke” ili kao one „koji su desetak godina unazad pružali svu pravnu pomoć stranci”.
Kandidati okarakterisani kao „okoreli neprijatelji DS-a” – nisu prošli reizbor. Pismo koje je Društvo sudija dostavilo javnosti na uvid obelodanjeno je kada je u Vlasotincu došlo do svađe među „starim” i „novim” demokratama, pa je u javnost „procurelo” pismo u vezi sa sudijama i tužiocima iz tog grada, koje su potpisali predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Vlasotincu dr Slavoljub Mitov i predsednik opštine Srđan Šušulić.
Pismo je i te kako bilo važno prilikom reizbora, jer su svi koje je DS pohvalio – reizabrani, dok oni drugi, koji nisu dobili pohvale – nisu reizabrani.
Posebno je zanimljivo da su Mitov i Šušulić, bez ustručavanja, stavili pečat stranke i, ni manje ni više, opštine Vlasotince.
Pismo koje je Društvo sudija Srbije stavilo na uvid javnosti potvrdilo je i da su tokom pomenutog reizbora sudija i tužilaca, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, koji su bili zaduženi za odabir kandidata, koristili podatke koje im je dostavljala Bezbednosnoinformativne agencija.
Iako nijedan zakonski propis ne dozvoljava BIA da prikuplja podatke o kandidatima za javne funkcije, a kamoli da odlučuje o tome ko je dostojan funkcije, to nije poštovano.
Zaštitnik građana Saša Janković je u to vreme objavio izveštaj o kontroli rada BIA posvećen ulozi tajne policije u izboru sudija u kojem se zaključuje da BIA nije vršila bezbednosne provere, niti je dostavljala podatke o kandidatima za sudijske funkcije u postupku njihovog razrešenja. Ali, Snežana Malović, tadašnja ministarka pravde, demantovala ga je izjavom da je Visoki savet sudstva od tužilaštva tražio određene podatke u konkretnim predmetima, a da ih je tužilaštvo dobijalo od policije i BIA.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 08.03.2014.
.jpg)
