Izvor: Politika, 04.Maj.2014, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je sudija Milutinović postala „kritizer”
Sudija Vrhovnog kasacionog suda koja se sukobila sa ministrom objašnjava za „Politiku” sve slabe tačke pravosuđa od 2008. do danas
Stanje u srpskom pravosuđu Srbije daleko je od zadovoljavajućeg, ocenjuje za „Politiku” Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda i član Komisije za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa od 2013. do 2018. godine.
Šta sve „ne štima u pravosuđu?
– Usvajanjem sudsko-organizacionih zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krajem 2008. godine došlo je do drastičnog smanjenja broja sudova, a Visoki savet sudstva dodatno je svojom odlukom smanjio i broj sudija. Ozbiljne posledice loše reforme iz 2009. i 2010. osećamo i danas. Tokom 2013. godine usvojeni su novi zakoni, povećan je broj sudova i tužilaštava, što je praćeno preseljenjem predmeta i premeštajem sudija i tužilaca, a novi sudovi zahtevaju nove sudnice, pisarnice, daktilobiroe, sudije, osoblje… I sve to dovodi do novih kašnjenja u ostvarenju pravde građana. Početak primene novog Zakonika o krivičnom postupku i tužilačke istrage doveo je do nove seobe predmeta iz sudova u preopterećena i neopremljena tužilaštva. Vreme koje se uračunava u razumni rok za suđenje i rok zastarelosti krivičnog gonjenja neumitno teče. Zakonik o krivičnom postupku je u kratkom periodu primene ispoljio ozbiljne nedostatke, što je pokazala analiza urađena u sva četiri apelaciona suda. Zakon o uređenju sudova iz 2013. godine predvideo je novi pravni lek – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, za koji je predviđena nadležnost redovnih sudova iako nisu regulisana i pravila postupka radi ostvarenja tog prava. Takođe, prelaznim odredbama zakona nije regulisano šta će se dogoditi sa ustavnim žalbama koje su već podnete Ustavnom sudu. Unošenje ovih odredaba u Zakon o uređenju sudova dovešće do novih zastoja u suđenju – rezimira sudija Milutinović.
Sudija kaže da odredbe nacrta Zakona o Visokom savetu sudstva (VSS) o izboru članova ovog tela nisu dobre, kao ni predloženo rešenje o razdvajanju funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda od funkcije predsedavajućeg Visokog saveta sudstva. Takođe, naglašava, veliki broj sudija ne zadovoljava kriterijume adekvatne stručnosti, opala je motivisanost za posvećenost profesiji.
– Kretanjem linijom manjeg otpora, a radi postizanja brzine, rešavaju se predmeti ali se ne razrešavaju sporni odnosi. To se kao bumerang vraća sudstvu, jer se loše presuđeni predmeti ukidaju i tako dolazi do njihovog umnožavanja, a samim tim i povećanja dužine sudskog postupka – zaključuje sudija VKS.
– Delioci pravde ne smeju da strepe od bilo koga, osim od Ustava, zakona, etičkih i pravnih standarda. Pravosuđe treba da prepozna kvalitetne i poslu posvećene sudije, da kandidate za sudijske pripravnike regrutuje iz reda najboljih svršenih studenata prava, a da u redove sudija ulaze najbolji, bez obzira na to da li u pravosudni sistem ulaze preko Pravosudne akademije ili kroz druga vrata. Sve ovo neće biti moguće ako se ne usvoje neophodne izmene Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama, ne donesu pravilnici o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada nosilaca pravosudnih funkcija, ne izaberu predsednici sudova, ne odredi potreban broj sudija i tužilaca, ne uredi zakonski položaj pravosudnih službenika koji je danas vrlo nesiguran, ne obezbedi javnost pri izboru kandidata za početnu obuku na Pravosudnoj akademiji – kaže sudija Milutinović.
Na poslednjem sastanku Komisije za sprovođenje strategije, sudija se suprotstavila ministru pravde Nikoli Selakoviću koji je njene zamerke da ovo telo nije uradilo ono što je bilo predviđeno i da ne radi na valjan način ocenio kao „kritizerstvo”, a ubrzo potom je i napustio skup. Ljubica Milutinović za „Politiku” kaže da za sve što je iznela tada ima argumente.
– Aktivnosti predviđene za treći i četvrti kvartal 2013. godine u Akcionom planu zahtevale su izrade zakona, podzakonskih akata, etičkih kodeksa, analize efekata usvojenih zakona... Sve se to može videti u Akcionom planu koji je dostupan na sajtu Ministarstva pravde, Narodne skupštine i komisije. Mnogo toga nije urađeno, delom iz opravdanih a delom iz drugih razloga, uključujući i donošenje relevantnih zakona (i izmena zakona) o parničnom postupku, o vanparničnom postupku, izvršenju i obezbeđenju, o besplatnoj pravnoj pomoći, medijaciji, izvršenju krivičnih sankcija i drugi brojni zakoni. Nisu doneti i etički kodeksi za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nije urađena analiza efekata ranije usvojenih zakona, nisu urađene brojne aktivnosti u vezi sa Pravosudnom akademijom... Te nedovršene aktivnosti prenete su u 2014. godinu. Sada treba dobro isplanirati dinamiku njihovog ostvarenja da ne bi došlo do daljeg odlaganja i komisija je dužna da pažljivo prati njihovo ostvarenje, usmerava njihov tok i zahteva pravovremeno reagovanje. Uspeh u tome zavisi od nosilaca tih aktivnosti i same komisije i njene spremnosti da adekvatno reaguje – zaključuje sudija Vrhovnog kasacionog suda i član Komisije za sprovođenje Strategije reforme pravosuđa.
Neizabrana, pa vraćena u Vrhovni sud
Sudija Ljubica Milutinović rođena je 1952. godine u Lajkovcu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1974, a pravosudni ispit položila je 1975. godine. Počela je kao pripravnik u Okružnom privrednom sudu u Beogradu, a 1978. godine izabrana je za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, da bi 1992. postala sudija Okružnog suda, a 1998. godine sudija Vrhovnog suda Srbije.
U januaru 2010. ostaje van sudskog sistema kao neizabrani sudija, da bi je u septembru 2011. Visoki savet pravosuđa vratio na sudijsku funkciju u Vrhovni kasacioni sud, gde i danas radi kao sudija građanskog odeljenja.
Tokom radnog veka bila je predsednik Građanskog odeljenja Prvog opštinskog suda, predsednik Odeljenja sudske prakse Okružnog suda, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, a od septembra 2013. godine je član Komisije za praćenje sprovođenja Strategije reforme pravosuđa.
Predavač je na osnovnim i master studijama na pravnim fakultetima u Beogradu, kao i na kursevima za pripremu pravosudnog ispita. Član je upravnog odbora Društva sudija.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 04/05/2014
.jpg)
