Izvor: Blic, 19.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada hobi postane unosan posao
NIŠ - Snežana Radosavljević, Jelena Vlaisavljević i Vesna Živković tri su uspešne zanatlijke iz Niša koje dokazuju da posao u ovom gradu ne treba čekati, već da čovek može pristojno da zaradi ako svoju kreativnost pretvori u zanimanje. U vremenu kada se u Nišu gase zanati, ove tri majstorice razbijaju tabue da žene nisu kadre za zanate.
Snežana, bivši tehnološki višak u banci, svoje fascinantne tapiserije, zidne pregrade, toke, rukavice i haljine izlagala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je na sajmu u Minhenu gde je prodala 90 odsto svojih vrednih umetnina, koje su satkane od kanapa, svile, pamuka i sličnih materijala.
- Krila sam svoje radove 30 godina da ne bi bilo podsmeha, a onda sam otišla do Zanatske komore u Nišu gde mi je prvi čovek ove institucije Blagoje Stanisavljević ponudio da izlažem u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu. Tako je krenulo, a posle na red dolaze sajmovi i Minhen gde su se mušterije otimale o haljine i druge proizvode. Ja radim haljine i slične stvari u tea tehnici, što znači da vezujem niti prstima, tkam i upotrebljavam makrame. To je jedinstvena tehnika u svetu. U Gracu sam pokazala svoju haljinu „šumsku vilu" za koju mi je bilo potrebno 2.000 sati da je „oživim". Zaista je sjajno kada dobijete takve aplauze za svoj rad - priča Snežana.
Bivša vlasnica poznatog butika „My way" u Nišu Vesna Živković napustila je trgovački posao i krenula da se bavi svojom davnašnjom željom - ukrasnom keramikom. Suprug Dejan i deca Doroteja i Aleksandra na početku su bili malo nepoverljivi, ali su brzo promenili mišljenje. Kada se uđe u Vesninu radionicu, atmosfera odiše umetnošću. Oslikani suncokreti na crepovima, nedovršeni keramički predmeti, boje, veseli klovnovi od keramike i nostalgični prizvuk puckanja vatre iz bubnjare više liči na ateljee slikara nego na esnafsku radionicu.
- Imala sam sklonost prema slikanju i oduvek sam htela da pokušam rukama da uradim nešto. Posle četiri meseca učenja, otvorila sam radionicu. Nekada je posao išao sjajno, a sada sve slabije. Glavno tržište mi je Beograd i Vojvodina, dok u Nišu slabo ide. Mnogi misle da je ovo lak posao. Nije, ali zato je i izazovan, jer da bi jedan predmet izašao na tržište, mora da prođe nedelju dana. Jedino što naplata ide loše jer ako neko kasni sa plaćanjem, stopira mi posao - priča Vesna koja je u Gracu zajedno izlagala etno proizvode Srbije zajedno sa Radosavljevićevom.
Jelena Vlaisavljević, majka troje dece, potiče iz stare niške zanatske porodice, a tašnerstvu ju je naučio otac Velimir.
- Ranije je bilo mnogo bolje, a sada novčanike, kaiševe, tašne radimo zbog egzistencije. Svi radimo, a u posao se uključio i suprug Nebojša. Živimo kao i mnogi privatnici u gradu, podižemo kredite i tako se „drži glava na površini". U porodici sam zadužena za šiće, to je uža specijalnost, a u stvari radim sve - kaže Jelena.
.jpg)
