Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad žrtve zlostavljanja postanu ubice
Višegodišnje zlostavljanje koje je Knjaževčanka M. M (29) trpela od supruga J. M. (30) kulminiralo je prošle nedelje do sada neviđenim javnim posramljivanjem jadne žene. Naime, muž ju je u dva navrata primorao da pred sugrađanima naga hoda ulicom, a za sve to vreme je sa prijateljem, uz pretnje, pratio iz automobila. Nekoliko dana ranije, Beograđani su bili šokirani zločinom koji je počinila Tanja Antić (48). Ona je hicem iz pištolja usmrtila nevenčanog supruga Radeta Višnjića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer više nije mogla da trpi njegovo višedecenijsko maltretiranje i ponižavanje. Antićeva je pred istražnim organima, između ostalog, ispričala da je Višnjić po njoj gasio pikavce od cigareta kao i da joj je jednom pucao u zadnjicu ali je ona, pod pritiskom nevenčanog supruga, odustala od tužbe protiv njega. Karakteristično za oba slučaja je to da su žene dugo trpele maltretiranje i, uprkos tome, ostajale uz svoje supruge.
Vesna Stanojević, direktorka "Sigurne kuće", rekla je za "Politiku" da žene koje su žrtve dugogodišnjeg nasilja ne mogu da odu od nasilnika.
– Kroz dugogodišnju praksu i rad sa ženama žrtvama nasilja pokazalo se da one jednostavno ne mogu da odu od nasilnika, jer ih njihovi zlostavljači nađu gde god one pokušaju da se sakriju. To je jedan partnerski patološki odnos. Tu nema ljubavi. Zlostavljaču je žena objekat nad kojim se iživljava i za to mu jedino i služi. Njemu ne treba ljubav, već žrtva i kada je jednom uhvati ne ispušta je iz ruku. Nasilni partneri su spremni na svakakve pretnje. Doživeli smo da i nas zovu pa nam prete, kao i da sačekuju napolju žene koje žive u "Sigurnoj kući" – objasnila je Stanojević.
Jasmina Nikolić, koordinatorka službe Viktomološkog društva Srbije – info "Pomoć žrtvama" rekla je za "Politiku" da strah za sopstveni život, a najčešće za život dece, navodi žene da se od žrtava nasilja, u strahu i bespomoćnosti u kojem žive ceo život, u jednom trenutku pretvore u izvršiteljke najtežeg krivičnog dela. Takođe, kaže Nikolićeva, za ovakve slučajeve je karakteristično i to da je izostala društveno-pravna reakcija koja bi mogla da spreči ovakve događaje.
– Za žene koje su ubile nasilnike karakteristično je da su bile višegodišnje žrtve zlostavljanja, da nisu dobile odgovarajuću društvenu pomoć i podršku, kao i da su krivično delo počinile kada je nasilje prešlo uobičajenu granicu. Na čin ubistva one se najčešće odlučuju posle burnih i jakih svađa i to uglavnom čine dok muž spava, jer su inače fizički nemoćnije od njih. Ako govorimo o poslednjem slučaju, mene je šokiralo da se to dogodilo u centralnoj beogradskoj opštini. Znači, reč je o gradu u kojem postoji najveći broj institucija i organizacija za pomoć žrtvama nasilja. A opet je ta društvena reakcija izostala – objašnjava Nikolićeva.
Nikolićeva napominje da zakonska rešenja za nasilje u porodici postoje, ali kako kaže, njihova primena je veoma diskutabilna.
– Prema Porodičnom zakonu, nasilniku je moguće izreći privremenu meru napuštanja prostora u kojem živi i zabranu prilaska žrtvi. Nema pokazatelja kako se ta mera sprovodi, odnosno kako se nadzire njeno sprovođenje. Takođe, sudski postupci koji se vode u slučajevima nasilja u porodici dugo traju. Sve vreme partneri žive zajedno, zbog čega se dešava da se žrtve izlažu dodatnom pritisku i zastrašivanju od nasilnika što može da dovede do opstrukcije postupka i odustajanja od tužbe – objašnjava Nikolićeva.
Svakako da zlostavljanje i maltretiranje nije opravdanje za ubistvo i svaka od ovih žena odgovara za svoj zločin.
– Veliku ulogu u sudskom postupku igra činjenica da li je žrtva nasilja ubistvo počinila u trenutku samoodbrane ili je ubila nasilnika dok je spavao. Visina kazne zavisi od suda do suda, kao i od senzibiliteta sudije da li će uvažiti okolnosti koje su dovele do zločina – objašnjava Nikolićeva.
Naša sagovornica je nedavno bila u poseti zatvorenicama u KPZ "Zabela", koje su ubile svoje nasilnike, i kaže da je jedan od zaključaka da su žene žrtve nasilja iz svih društvenih slojeva.
– Najčešće, kada se pominje nasilje u porodici, a posebno ubistvo nasilnika, misli se da je reč o siromašnim, neobrazovanim i socijalno ugroženim porodicama. Međutim, zbog tog krivičnog dela u zatvoru se nalaze i intelektualke. Jedna od njih je bila ugledna doktorka koja je sa više udaraca tupim delom sekire u glavu ubila supruga elektroinženjera dok je spavao – kaže Nikolićeva.
Kako napominje Jasmina Nikolić, trebalo bi kroz medije i kampanje pružiti podršku žrtvama i ljude iz njihovog okruženja da prijave nasilje. To je najbolji način da se izbegnu mučne scene poput pomenute iz Knjaževca, ili nedavnog zločina u centru Beograda.
[objavljeno: ]
