Izvor: Politika, 08.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad siledžija traži škopljenje
Manijak, napasnik, siledžija, pedofil, duge kose i kratke brade obreo se u jednoj novosadskoj srednjoj školi. Ušao je u kabinu ženskog toaleta i čekao da zvono oglasi kraj časa i početak malog odmora. Zaključao je vrata, pritajio se i osluškivao. Devojčice su čekale red za toalet pred susednom kabinom jer je on zauzeo drugu. Nisu ni u šta posumnjale, jer nužda je nužda, pa može i da potraje. Kada se školsko zvono ponovo oglasilo i žamor utihnuo, poslednja devojčica iz reda za toalet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povukla je plovak vodokotlića i žurno otvorila vrata. Manijak joj je stavio ruku na usta, rekao joj da ćuti jer navodno ima nož i silovao je na klozetskoj šolji.
Otišao je potom u frizerki salon na šišanje i brijanje. Brica je posle, na suđenju, svedočio u koje vreme je optuženi došao u berbernicu i kako je izgledao pre šišanja. Fotorobot je potvrdio opis koji je policiji dala silovana petnaestogodišnja devojčica. Optuženi je priznao zločin. Ispostavilo se da je reč o "povratniku" koji je već odležao u zatvoru zbog silovanja maloletnice.
Bilo je to pre četiri godine u Novom Sadu. Napasnik od 38 godina još je iza rešetaka, ali nije siguran da neće ponoviti zločin kada mu istekne kazna. "To je neka sila koja me tera, to je jače od mene i zato tražim da me kastriraju medicinskim putem", napisao je u žalbi Vrhovnom sudu Srbije. Nije tražio blažu kaznu, nije molio za uslovni otpust već je predložio sudijama da u pritvorsku jedinicu pošalju lekare koji bi mu hirurškim zahvatom odstranili deo tela koji smatra "odgovornim" za svoje zločinačko ponašanje.
– To, međutim, nije moguće. Kastracija nije predviđena nijednim zakonom, ni kao kazna ni kao mera bezbednosti – kaže naš sagovornik iz Vrhovnog suda koji se dobro seća ove žalbe osuđenog. – Istina je da mnogi smatraju da je to jedini "lek" za višestruke povratnike, ali to bi bilo kršenje ljudskih prava iako znamo da siledžije ovim zločinom ugrožavaju ljudska prava svojih žrtava. Sećam se i suđenja optuženom koji je odgovarao za sedmo silovanje. Tužilac je u završnoj reči pitao: "Kako da ga sprečimo da ne siluje ponovo kad izađe iz zatvora!?", a onda je rukama napravio odsečne pokrete koji su nesumnjivo pokazivali da optuženog treba sa dve cigle uštrojiti. Pamtim i jedan slučaj, negde u Šumadiji, kada je celo selo jurilo manijaka. Uhvatili su ga i počeli da udaraju motkama između nogu, ali je tada stigla policija i sprečila linč.
Čuli smo nedavno, posle silovanja prodavačice u Beogradu i hapšenja nasilnika, da skandinavske zemlje propisuju hemijsku kastraciju, odnosno hormonsku terapiju kojom se postiže potpuno uminuće polnog nagona kod višestrukih napasnika.
Šerijatsko pravo poznavalo je hiruršku kastraciju, koja je donedavno primenjivana u pojedinim afričkim i azijskim zemljama, a čuveni Zakonik cara Dušana iz 1349. godine propisivao je telesne kazne za mnoge zločine i prestupe, ali napasnicima nije oduzimana polna moć već je ponovno nasilje sprečavano odsecanjem ruku.
"Ako koji vlastelin uzme vlastelinku na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreže. Ako li sebar uzme vlastelinku na silu, da se obesi; ako li sebi ravnu uzme na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreže", kaže član 52. Dušanovog zakonika.
– Hirurška kastracija predviđena je danas zakonom kao mera bezbednosti jedino u Danskoj, ali se primenjuje samo uz izričit pristanak osuđenog koji je više puta ponovio silovanje, i to ako je veštačenjem utvrđeno da je reč o seksualnom psihopati – kaže za "Politiku" dr Ljubiša Lazarević, profesor krivičnog prava. – Takva mera bezbednosti ne može se sprovesti silom, jer je to ipak napad na telesni integritet. Današnji sistem krivičnih sankcija ne poznaje telesne kazne, a kastracija zapravo i nije kazna nego preventivna mera.
Doktor Jovan Ćirić iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu smatra da je hirurška kastracija isuviše drastična mera jer je nepopravljiva, isto kao i smrtna kazna. Osim toga, kaže on, ako bi takva mera bila predviđena zakonom, postojala bi opasnost da se olako izriče i da se zloupotrebljava u ličnim i političkim obračunima.
Glavna kazna za sve teške zločine je zatvor, ali se u Srbiji sve više kritikuje kaznena politika kada je reč o silovanju, jer se često izriču vremenske kazne koje su bliže zakonskom minimumu od dve godine zatvora nego maksimumu od deset godina. Zato bi nekome moglo pasti na pamet da pravdu uzme u svoje ruke. U filmu "Zavet" Emira Kusturice upečatljiva je jedna od završnih scena kada žrtve nasilja kažnjavaju seksualno izopačenog siledžiju i trgovca belim robljem tako što ga hipnotišu i kastriraju kleštima za škopljenje volova.
U našoj sudskoj praksi, međutim, nije zabeležen neki sličan slučaj. U anale je ušao događaj iz Niša od pre dve decenije, kada je jedna devojka britvom oduzela muškost svom mladiću. Osuđena je na četiri godine zatvora zbog krivičnog dela nanošenja teških telesnih povreda. Učinila je to iz niskih pobuda – zbog ljubomore.
[objavljeno: ]
