Izvor: Politika, 12.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad osnovci postanu kriminalci
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela predviđa da osobi koja nije navršila14 godina, ne mogu da se izreknu krivične sankcije, od 14. do 16. mogu i zatvorske kazne – ali u praksi, veoma retko
Grupa maloletnika koji su 7. septembra pretukli i opljačkali novosadskog profesora Ivana Janeša dok je u parku čekao suprugu i dete, mora da odgovara i suoči se sa zakonskim posledicama svog čina.
Janeša je napala grupa dečaka od 12 do 15 godina. Naneli su mu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teške povrede, šutirajući ga i udarajući uz povike: „Ti si peder”. Policija je slučaj kvalifikovala kao razbojništvo.
Zakon predviđa da se osobama koje su mlađe od 14 godina ne mogu izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon.
Kriminolog Zlatko Nikolić smatra da će biti najveća greška koju društvo može da napravi ukoliko taj događaj prođe nekažnjeno i ako dečacima nasilje bude oprošteno pod obrazloženjem „mladost-ludost”.
„Reakcija mora da usledi, a stavljanje glave u pesak pred takvim događajem bilo bi pogrešno. Ti dečaci neće imati boljitak u osećaju za druge, niti bolju empatiju u 18. ili 19. godini nego sada, već će kod njih biti još više sociopatije. Pošto im je bilo dovoljno da im neko liči na nešto i bila im je zabava da prebiju nekoga, možete misliti kakva je praznina u duši te dece. Da sam na mestu njihovih roditelja, veoma bih se zabrinuo. Ovo je zabrinjavajuće i za direktora njihove škole ali i za celu socijalnu sredinu. Postoje školski timovi koji na žalost ne funkcionišu. To podrazumeva pedagoga, psihologa i razrednog starešinu. Imamo arsenal mera za borbu protiv maloletničkog nasilja, samo je pitanje primene”, smatra profesor Nikolić.
Centar za socijalni rad trebalo bi da bude prva karika formalne socijalne kontrole koji ima mogućnosti da pojača nadzor roditelja. Po oceni Nikolića, sa tom decom trebalo bi da se radi u savetovalištu za roditelje i decu, jer je očigledno da je šteta već napravljena u pogledu socijalizacije. On ističe da u Americi hapse decu od 10 godina ukoliko se ogreše o zakon.
„Ne mislim da je to potrebno kod nas. Ne bih rekao da smo iznad nekog proseka koji postoji u otuđenijim sredinama, posebno u Americi. Ono što zabrinjava nije procenat, nego okrutnost koja se ispoljava, a to znači žestoko zanemarivanje uticaja socijalne sredine. Ispada da je neko ’in’ ako je nasilan, to mu je pečat na osnovu koga je tretiran kao uspešniji. Takav način tretiranja tih postupaka moramo da sprečimo i da žigošemo”, kaže naš sagovornik.
Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela. Tačnije, da se pokuša sa prevaspitavanjem.
Vrste vaspitnih naloga, prema ovom zakonu su poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile posledice. Zatim, redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao, uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja.Predviđeno je i odvikavanjeod zavisnosti od alkoholaili droga kao iuključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.
Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti. Starijem maloletniku, koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora koja ne može biti kraćaod šest meseci ni duži od pet godina, a izriče se na pune godine i mesece.
Za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora dvadeset godina ili teža kazna, ili u slučaju sticaja najmanje dva krivična dela za koja je propisana kazna zatvora teža od deset godina, maloletnički zatvor može se izreći u trajanju do deset godina.
Podaci policije za prošlu godinu govore da je maloletnički kriminal u stagnaciji. Uprvih 11 meseci 2012. godine smanjen je broj krivičnih dela koja su počinili maloletnici.
Od početka 2012. godine zabeležena su tri ubistva koja su počinili maloletnici, devet pokušaja ubistva, kao i 132 teške povrede, 11 silovanja, jedan pokušaj silovanja, 322 razbojništva i 183 dela nasilničkog ponašanja.
-----------------------------------------------------------------------------
Sinoć uhapšeni napadači na profesora
Novosadska policija privela je maloletnike koji su prošlog vikenda napali, pretukli i opljačkali Ivana Janeša u parku kod Železničke stanice. Privedena su šestorica dečaka, od kojih jedan nema punih 14 godina, dok su ostali dobi od 14 do 16 godina. Taj uzrast u praksi može da „kači” maloletnički zatvor ali u praksi se to veoma retko dešava. Protiv njih biće podneta prijava u redovnom postupku. Neki od ovih maloletnih prestupnika sa prebivalištem u Novom Sadu, Petrovaradinu i Begeču odranije su poznati policiji. Ispituje se njihova ukupna kriminalna delatnost, jer nije isključeno da su slična dela već ranije činili. Svi su saslušani u prisustvu roditelja ili staratelja, a novosadska televizija javlja da su tom prilikom priznali delo koje im se stavlja na teret. Policija je pronašla i ranac sa stvarima koji su oteli od pretučenog nastavnika.
--------------------------------------------------------------------------------------
Pištolj u đačkoj torbi
Iz novopazarske policijejuče je saopšteno da je brzom saradnjom školskog policajca i nastavnog osoblja, kod jednog maloletnika u đačkoj torbi pronađen pištolj.
„On je pištolj uzeo iz porodične kuće gde je držao oružje njegov deda, kome će biti podneta odgovarajuća prekršajna prijava”, navodi se u saopštenju.
Novopazarski radio Sto plus objavio je da je dečak učenik četvrtog razreda Osnovne škole „Rifat Burdžević Tršo”, koja ima oko 1.700 učenika i spada u jednu od najvećih gradskih škola.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 12.09.2013.
