Izvor: Politika, 22.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad nož zameni pesnicu
U prvih devet meseci prošle godine zabeleženo 30 grupnih tuča učenika. – Najčešće reč o međusobnoj netrpeljivosti vršnjaka različitih škola
Zakazane grupne tuče učenika u blizini škola, kao i verbalni konflikti koji prethode fizičkim obračunima maloletnika različitih navijačkih grupa nisu nikakva novina. Međutim, vremena kada su modrice nastajale od pesnica su, čini se, odavno prošla. Sve ozbiljniji problem sada su međusobni obračuni učenika uz upotrebu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hladnog oružja, koji neretko dovode i do teškog povređivanja. Ovakvo ponašanje za posledicu ima i to da maloletnici koji nisu skloni agresivnosti i tučama nose oružje i druge opasne predmete radi lične zaštite.
Prema podacima MUP-a, od januara do septembra prošle godine u Srbiji, u nasilničkom ponašanju nad učenicima nije bilo poginulih, 31 učenik je teško, a 199 njih je lakše povređeno. Najviše učenika je povređeno u beogradskim školama (98), u školama u Zrenjaninu (25), Jagodini (20) i Kragujevcu (15). Zatim slede škole u Novom Sadu i Pančevu (10), a osam učenika povređeno je u školama u Požarevcu.
Najveći broj povreda učenici su zadobili upravo u masovnim tučama u kojima učestvuje više od pet njih. Tako je u prvih devet meseci prošle godine zabeleženo 30 grupnih tuča, dok su policajci sprečili 28.
Glavni policijski inspektor Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, kaže za "Politiku" da su povodi ovih tuča različiti, ali da je najčešće reč o međusobnoj netrpeljivosti učenika različitih škola.
– Fizički obračuni učenika ponekad su i posledica ranijih verbalnih sukoba i razmirica. Osim toga, zakazane tuče učenika postale su način za obezbeđivanje popularnosti i svojevrsne nadmoći kroz fizičko "oprobavanje snaga". Organizovanim sukobima učenika jedne ili više škola uglavnom prethode pojedinačni obračuni posle kojih se zakazuju grupne tuče koje za cilj imaju revanšizam – kaže Olivera Zečević.
Naša sagovornica napominje i to da jedan broj tuča izazivaju i bivši đaci, koji su zbog nedoličnog vladanja izbačeni iz škola.
– Bilo je slučajeva da su pojedini učenici, u nameri da se osvete drugima, pozivali svoje vršnjake da dođu ispred škole da bi posle nastave "sveli račune" ne samo sa onima zbog kojih su došli, već i sa nedužnim đacima, koji su se tu u neposrednoj blizini slučajno zatekli – objašnjava Zečević.
Ona je naglasila da je zabrinjavajuće i to, što se obračuni sa navijačima protivničkih ekipa sve češće prenose na tuče učenika u blizini ili ispred škola. Tako je u Beogradu zabeleženo 17 ovakvih tuča, u Kragujevcu četiri, a u Kraljevu i Nišu po dve.
Osim međusobnih fizičkih obračuna učenici, ponekad čak i uz pomoć roditelja nasrću i na nastavnike i profesore. Ovakvih napada u srpskim školama zabeleženo je čak 25 i to najčešće zbog slabih ocena i gubitka prava na redovno školovanje. Povređeno je osam prosvetnih radnika, dok je 39 puta nastava bila ometana bacanjem petardi ili lupanjem u prozore učenika i bivših školaraca.
Takođe, u periodu tromesečja, polugodišta i na kraju školske godine kada se rade kontrolni zadaci i zaključuju ocene učenicima, beleži se i povećan broj prijava zbog dojava o podmetanju eksplozivnih naprava u školama. Tako je policija u prvih devet meseci prošle godine u obrazovno-vaspitnim ustanovama zabeležila 68 anonimnih dojava o podmetanju eksplozivnih naprava i bombi, od čega je čak 55 ovih slučajeva bilo u beogradskim školama. U svim slučajevima reč je o lažnim dojavama.
– Na opštu bezbednost učenika i mogućnost da se nad njima učini nasilje, kao i da se podstakne njihovo devijantno ponašanje utiče i to što su pojedine škole izložene uticaju mnogobrojnih negativnih faktora iz okruženja. To su ugostiteljski i trgovinski objekti u blizini škola u kojima se osim hrane nude i alkoholna pića mladima, zatim, pijace, hoteli, parkovi, autobuske i železničke stanice. Na ovim mestima se okuplja veliki broj problematičnih osoba sklonih vršenju krivičnih dela i prekršaja, kao što su osobe sklone konzumiranju psihoaktivnih supstanci, skitničenju, prosjačenju i kockanju, džeparoši, prostitutke i ostali koji svojim primerom negativno utiču na maloletnike – kaže Zečević.
Naša sagovornica napominje da MUP Srbije u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta od 2002. godine uspešno realizuje projekat "školski policajac", čiji je cilj unapređenje bezbednosti učenika i školskog osoblja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Tako je krajem septembra 2006. godine angažovanjem 232 školska policajca pokriveno 535 škola, od čega 319 osnovnih i 216 srednjih.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 22.01.2007.]
.jpg)
