Izvor: Politika, 04.Dec.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad Obrenovac postane utočište iz bajke
Azilanti koji borave u obrenovačkom hotelu kažu nam da su zadovoljni uslovima smeštaja, nije im hladno i nisu gladni
„Kada bi ljudi u Srbiji, mogli da vide i čuju kako izgleda mesto na kojem sam živeo, siguran sam da bi svima bilo jasno zašto sam morao da napustim dom i zašto sam danas ovde.” Ovom porukom jedan od azilanata iz privremeno smeštenih u hotelu „Obrenovac” dočekuje „Politikine” reportere i prihvata razgovor, ne skrivajući ime ni poreklo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ima sedamnaest godina, zove se Kamran Ali, došao je iz Pakistana i obreo se ovde pre pet dana…
– Moji zemljaci i ja nismo napustili našu matičnu državu i krenuli u neizvesnost zato što je to bio neki hir. Drago nam je da ljudi iz Srbije to shvataju – kaže on.
Emigranti okupljeni u foajeu obrenovačkog hotela rekli su nam da su zadovoljni trenutnim uslovima. Kažu da dobijaju tri obroka dnevno, da u sobama nije gužva i da grejanje radi kako treba.
U centru u Bogovađi svakom od njih bilo je namenjeno sledovanje sačinjeno od hleba, jedne konzerve ribe i čaše jogurta za ceo dan, dok su dodatne količine hrane morali sami da obezbede i skuvaju. Na meniju je najčešće bio krompir sa lukom. Čak i kada bi uspeli da se snađu za hranu, stigla bi ih nova briga – zima kakvu u svojoj domovini nisu mogli da dožive.
– Klimu ne možemo da promenimo, već samo da joj se prilagodimo. Mi verujemo da većina ljudi u Srbiji nema negativno mišljenje o nama. Moja želja je da ovde radim i školujem se, ako se za to ukaže prilika. Razgovarali smo o tome kako bi bilo da bar na jedan dan obiđemo i razgledamo Beograd – kaže Sej Hadeš (28), koji je u Srbiju došao iz Malija.
U razgovor se uključuju i njegovi prijatelji koji govore engleski i rado prihvataju ponuđene cigarete, dodajući da im, bez obzira na to što ne mogu da izađu iz hotela, potrepštine donose iz obližnje radnje.
– Dobro smo obezbeđeni, jer nas čuvaju policajci i zaposleni u hotelu s kojima smo se već sprijateljili. Ponude nas duvanom, pitaju šta je potrebno, pozdrave nas. To je ono što je jači utisak od zime, protesta zbog našeg dolaska, paljenja barake, blokade puteva... – zaključuje dvadesettrogodišnji Pakistanac Adel Ali.
Foaje hotela non-stop je pun, to je ovim nesrećnicima „oglasna tabla”, tu se sreću, ćaskaju, smišljaju, planiraju, ćute... Važno im je da su na toplom, da su zajedno, da vide da neko o njima brine.
---------------------------------------------------------------------------
Zabrana izlaska iz hotela najveća briga
Osim zimske odeće i obuće najveća briga azilanata privremeno smeštenih u hotelu „Obrenovac” jeste kada će im biti dozvoljeno da izađu iz ovog objekta.
– Bez obzira na to što nas redovno snabdevaju i što su uslovi sasvim korektni nije lako biti zatvoren danima. Potreban mi je internet da bih kontaktirao sve koji su mi na globalnoj mreži dostupni, želeo bih da prošetam pod vedrim nebom, iako je zima, da obiđem ovaj grad, Obrenovac, da vidim lokalni fudbalski stadion koji sam opazio preko puta hotela... – kaže Sej Hadeš.
Isto misle i njegovi prijatelji, a svaki od njih pita nas da li znamo nešto o tome kada bi mogli da izađu iz hotela.
– Razdvojeni smo, porodica mi je ostala u Bogovađi, želim samo da ih vidim, da znam da su dobro, da čujem da su se ogrejali i da imaju šta da jedu – poverava nam jedan od azilanata iz Nigerije.
Nikola Belić
objavljeno: 04.12.2013.
