Izvor: Blic, 29.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugoslovenski kriminalci ruski kuriri
Jugoslovenski kriminalci ruski kuriri
BEOGRAD - Iznoseći najnovije podatke međunarodnih agencija o krijumčarenju narkotika u Evropi, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana saopštio je da organizovane bande s područja bivše Jugoslavije trenutno kontrolišu oko 70 odsto tržišta droge. Na konferenciji u Londonu, posvećenoj borbi protiv organizovanog kriminala na Balkanu, rečeno je i da droga na Balkan najvećim delom dolazi s područja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bliskog istoka i iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza.
- Više od 90 odsto droge proizvedene na Bliskom istoku transportuje se na tržišta zapadne Evrope i SAD preko teritorije bivše Jugoslavije. Narkotici iz Avganistana, Pakistana, Irana, Turske, Tadžikistana i Uzbekistana putuju preko naše teritorije jer je to najkraća veza sa zapadom, a postoje relativno dobra putna infrastruktura i uhodani kanali šverca - kaže za 'Blic' Marko Nicović, potpredsednik Borda direktora Međunarodne policijske organizacije za borbu protiv droge i bivši šef beogradske policije.
Prof. dr Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja, tvrdi da su u lancu krijumčarenja narkotika grupe iz Srbije sitni snabdevači evropskog tržišta i ocenjuje da mnogo značajniju ulogu ima albanska mafija. - Albanci s Kosova i iz Albanije stalno jačaju i postaju vodeća kriminalna snaga u mnogim evropskim državama. Kosovo je deo teritorije Jugoslavije i ne možemo se odreći loših stvari koje tamo postoje - kaže Radovanović.
Nicović takođe smatra da jugoslovenski kriminalci imaju mali udeo u evropskom tržištu droge i dodaje da šverc preko Balkana kontrolišu dva najveća 'igrača' - ruska i albanska mafija. Ove dve organizacije, prema Nicoviću, koriste prostor i građane bivše Jugoslavije za krijumčarenje narkotika u Evropu.
- Ruska mafija je postala najmoćnija kriminalna organizacija na svetu jer za svoje poslove uvek koristi lokalne kriminalce. Albanci s Kosova se pojavljuju kao jugoslovenski državljani pošto imaju naše pasoše. U stvarnosti ne postoje uhodani kanali šverca droge u Evropu koje nezavisno organizuju kriminalci iz Srbije, BiH, Makedonije ili Hrvatske. Domaće podzemlje povremeno uspe da prebaci poneku pošiljku, ali su to količine koje ne dostižu ni nekoliko procenata evropskog tržišta droge - objašnjava Nicović i kaže da ruska mafija, prema njegovoj proceni, kontroliše šverc oko 60 odsto heroina koji s Bliskog istoka putuje ka zapadnoj Evropi i SAD.
- Rusi su poznati po tome da se u drugim državama nikada ne pojavljuju kao izvršioci, već angažuju lokalne kriminalce. U Jugoslaviji uvek boravi nekoliko ljudi iz ruske mafije koji organizuju infrastrukturu i angažuju domaće kriminalce za transport droge. Obično njihov 'specijalista' dođe u neki grad i raspita se u lokalnom podzemlju. Za desetak dana on sazna koja je grupa pouzdan saradnik i ima veze u transportnim firmama, tužilaštvu, ili carini. Posle toga Rusi izlaze s ponudom koja obično iznosi tri do četiri odsto vrednosti posla. U praksi to znači da domaći kriminalci za transport 20 kilograma heroina preko Jugoslavije dobijaju oko 50.000 evra. Ova droga u Nemačkoj vredi milion i po evra - objašnjava Nicović. Udeo albanske mafije u švercu droge ka Evropi, prema njegovoj proceni, iznosi oko 35 odsto. Rusi i dalje obavljaju velike poslove, ali Albanci jačaju.
- Albanci s Kosova, iz Albanije i zapadne Makedonije deo posla rade samostalno, ali krijumčare drogu i za rusku mafiju. I jedne i druge poslove obavlja ista albanska organizacija. Rusi to znaju i ne smetaju Albancima. Pre svega jer ruska mafija i dalje ima kontrolu nad velikim poslovima, a uvek može da utiče na Albance. Poslednji primer je nedavno sprečena otmica Viktorije Bekam, kada je ruska mafija dojavila engleskoj policiji informacije - kaže Nicović.
Preostalih pet odsto droge na evropskom tržištu dolazi iz 'namenskih poslova'. To su posebno organizovane pošiljke droge koju neke grupe prodaju, ili menjaju za oružje i tehniku.
Povodom najava da će policije u balkanskim zemljama dobiti veliku novčanu pomoć od EU, Radovanović kaže da Evropa još nije iskrena kada govori o borbi protiv balkanskog organizovanog kriminala i da se konferencije, kao što je upravo održana u Londonu, organizuju da bi 'umirila sopstvenu savest'. - Evropljani povremeno prirede neku konferenciju i najave da će dati novac za policiju, ali to nije dovoljno. Na takve skupove uglavnom pozivaju lokalne političare da bi mogli da im 'dele packe'. Da bi to stvarno imalo smisla, potrebno je okupiti stručnjake za određene oblasti i organizovati posebne rasprave o trgovini narkotika, ljudima, oružjem i slično. Sve to pokazuje da EU još nije spremna da se istinski nosi s kriminalom na Balkanu - uveren je Radovanović.
Nicović takođe ocenjuje da lokalne balkanske policije ne mogu same da se izbore protiv organizovanog kriminala. Čak i da dobiju novčanu pomoć od EU, to neće biti dovoljno za presecanje balkanskog puta droge.
- Šefovi ruske mafije žive u Majamiju, Marbelji, zatim na Krimu, Moskvi ili Azurnoj obali. Albanski šefovi su u Češkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Engleskoj. Zemlje proizvođači droge su daleko od Balkana i naše policije ne mogu tu mnogo da učine. EU može s jedne strane da pomogne na Bliskom istoku jer tamo ima jaku diplomatsku infrastrukturu. S druge strane je potrebno da sve evropske policije sarađuju, da naši policajci rade i u inostranstvu, kao i da stranci budu prisutni ovde - tvrdi Nicović. Z. Dojić Baze u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj
Pukovnik Mile Novaković, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, izjavio je nedavno za 'Blic' da na Kosovu neko namerno stvara evropsku Kolumbiju. U ovoj pokrajini, prema Novakoviću, već sada postoje dve laboratorije za preradu droge, a Albanci će ih, najverovatnije, preseliti još iz Turske na Kosovo.
Srpska policija na Kosovu je, objasnio je Novaković, držala albansku narko-mafiju pod kontrolom. Posle povlačenja policije, Albanci koji su ranije bili u sastavu MUP-a otkrili su novoj albanskoj policiji i švercerima podatke o starim saradnicima policije i ti ljudi su likvidirani.
- Posle 1999. Albanci se masovno sele u Češku, Slovačku i Mađarsku i nastanjuju se u gradovima na granici prema zapadnoj Evropi. Uglavnom sklapaju brakove sa ženama koje su državljani tih zemalja i započinju neki legalni posao kao masku. Gradove uz granicu koriste kao tranzit, odnosno svojevrsna skladišta za drogu s Kosova. U državama u kojima žive ne prodaju velike količine narkotika, pa nisu pod pritiskom lokalnih policija. Istovremeno su izvan domašaja policije Nemačke, Švajcarske, Austrije ili drugih zemalja u kojima prodaju heroin - rekao je Novaković.
