Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još se sudi grupi „Pauk”
Jugoslav Petrušić, prvooptuženi za špijunažu u korist francuske obaveštajne službe nije želeo da iznosi odbranu dok se ne utvrdi „s kim je i za koga radio tokom NATO bombardovanja”
Jugoslav Petrušić, zvani Dominik, odbio je juče pred Okružnim sudom u Beogradu, na početku ponovljenog suđenja, da se izjasni o navodima tužilaštva kojima se tereti za krivično delo špijunaže u korist francuske obaveštajne službe, iznude, nedozvoljenog držanja vatrenog oružja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i municije i, povrh svega, dva ubistva.
Obrazlažući odluku, član grupe „Pauk” je rekao da „odbranu ne može da iznese dok se ne utvrdi s kim je i za koga radio i po čijem je pozivu došao na Kosmet gde su dela počinjena”.
– Ne želim da me tretirate kao običnog vojnika, već profesionalca. U tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju sam došao po pozivu, a imao sam obaveštajnu ulogu – naveo je Petrušić pred sudskim većem Dragana Mirkovića.
Drugooptuženi Milorad Pelemiš sledio je Petrušićev primer. Navodeći da „ostaje pri svemu što je rekao na prethodnom glavnom pretresu”, on je dodao da će odbranu izneti kada za to dođe vreme, a potom osporio tvrdnje tužilaštva da je tokom 1999. godine izvesno vreme proveo na Kosmetu. Optuženi je precizirao da je u južnoj srpskoj pokrajini bio „dva puta po dva dana”, a da je na Kosovu i Metohiji bilo njegovih osmoro braće.
Odgovarajući na pitanje sudije da pojasni određene delove odbrane iznete tokom prvog suđenja, trećeoptuženi Slobodan Orašanin je objasnio da je na Kosmet otišao na poziv Odseka bezbednosti prištinskog korpusa, a po zadatku vojne obaveštajne službe.
– Na Kosmet i nije moglo da se ode bez poziva prištinskog korpusa. Nismo mi tamo išli na poziv Jugoslava Petrušića, kako sada tvrdi tužilaštvo – rekao je Orašanin.
Odgovarajući na pitanje sudije da li mu je bilo poznato da Petrušić radi za francusku obaveštajnu službu, Orašanin je rekao da je znao da postoje pretpostavke naših službi da ima „jako dobre veze sa obaveštajnim službama”.
I optuženi Branko Vlača indirektno je potvrdio da je Petrušić imao odlične veze u bezbednosnim i obaveštajnim krugovima. On je pred sudskim većem rekao da je Petrušića upoznao preko „visokih oficira koji su ga predstavljali kao svog čoveka”. Vlača je rekao da nijednog trenutka nije posumnjao da je Petrušić, kako se navodi u optužnici, šijun.
Pre nego što su optuženi pozvani da iznesu odbranu, advokati odbrane predložili su da od sekretarijata Haškog tribunala i Tužilaštva za ratne zločine budu pribavljeni izveštaji o identifikaciji ostataka tela iskopanih na vojnom poligonu „13. maj” u Batajnici, kao i da se, između ostalog, pribave zapisnici sa saslušanja pred haškim sudom Nebojše Pavkovića, Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i drugih. Branioci su predložili i da se od MUP-a, BIA, VBA i Ministarstva odbrane pribavi celokupna dokumentacija o obaveštajnoj saradnji Jugoslava Petrušića i da se, u svojstvu svedoka, sasluša Goran Matić, nekadašnji ministar informisanja.
Predsednik veća na kraju jučerašnjeg suđenja doneo je odluku da se postupak vrati u fazu istrage kako bi se postupilo po predlozima odbrane. Ovakvu odluku je sudija doneo iz razloga procesne ekonomičnosti i efikasnosti postupka.
Prva presuda optuženima izrečena je u novembru 2000. godine. Presudu Okružnog suda u Beogradu ukinuo je Vrhovni sud Srbije i predmet vratio na ponovno suđenje.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 23/01/2009]
