Izvor: Politika, 07.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Joca Amsterdam: Ubistvo mi namestio vrh MUP-a
Okrivljeni rekao da mesečno zarađuje 600 evra i da je u inostranstvu završio školu za obojeno i drago kamenje
Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam, izjavio je juče pred sudskim većem Okružnog suda u Beogradu da su mu ceo slučaj u vezi sa ubistvom Gorana Marjanovića 1995. godine „montirali” čelni ljudi tadašnjeg Resora javne bezbednosti (RJB) MUP-a Srbije. Iznoseći odbranu, Jocić je precizirao da su tadašnje bezbednosne strukture „montirale postupak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv njega jer je bio prepreka njihovom biznisu na crnom tržištu”.
Jocić je tvrdio da ne zna ništa o kriminalnom obračunu u Sportskom centru „Olimp” u kojem je u julu 1995. godine ubijen Marjanović, njegova devojka Marija Đorđević, a više ljudi teško povređeno.
– Nije tačno da sam naručio ubistvo Marjanovića. Mnogo pre toga sam otišao iz Srbije, a vratio sam se 1992. godine na poziv jugoslovenskih diplomatsko-bezbednosnih službi. Zvali su me da im pomognem zbog pozicija i kontakata koje sam imao u inostranstvu. Govorili su da je dužnost svakog patriote da radi u interesu države i naroda. Trebalo je da pomažem državi prilikom nabavke i dostave tehničkih sredstava, energenata i humanitarne pomoći. Služio sam tom cilju, ali mi je 1994. godine postalo jasno da to nije to i da su neki ljudi počeli da se bogate – ispričao je Jocić pred sudskim većem.
Zbog toga se, kako je ispričao, i pobunio i došao u direktan sukob sa ljudima iz RJB na čelu sa Radovanom Stojičićem Badžom. Optuženi je rekao da su odmah potom usledile pretnje i da je shvatio „da mu nikakvo obezbeđenje neće pomoći i da je najbolje da ode iz Srbije”. Jocić je priznao da mu je „bilo teško”, ali da su bugarske obaveštajne službe znale sa kim ima problem, pa su stale iza njega. Potkrepljujući svoje tvrdnje, Jocić je naveo i ime obaveštajca Bojka Borisova, koji je bio gradonačelnik Sofije i Nikolaja Gigova, vlasnika FK Lokomotiva.
– Sećam se da sam u vreme ubistva Marjanovića, u julu 1995. godine, sa tadašnjom devojkom iz Bugarske otišao na odmor na Glifadu u Grčkoj. U isto mesto došlo je i nekoliko predstavnika domaćih obaveštajnih službi. Rekli su mi da vrh policije, na čelu sa Badžom hoće da mi montira teško krivično delo. Pominjali su mi nekog Gorana. Pomislio sam da se radi o Goranu Vukoviću koji je ubijen u vreme kada sam napustio Srbiju. Za Gorana Marjanovića nikada nisam čuo – ispričao je Jocić.
Jocić je rekao i da je tokom boravka u Srbiji od 1993. do kraja 1994. godine bio prijavljen na adresi u Ulici Augusta Cesarca gde se nalazila kuća njegovog prijatelja Branislava Trojanovića Trojketa, koji je kasnije ubijen. Okrivljeni je ispričao da je „Trojke bio opsednut okršajima i da je stalno imao neke čarke koje njega nisu zanimale”. Joca Amsterdam je rekao i da su obojica poznavali Željka Ražnatovića Arkana, ali je Trojke bio bolji sa njim.
Odgovarajući na pitanja sudije Mirjane Popović, Jocić je rekao da mu Ražnatović nije rekao da je bio u sukobu sa Marjanovićem oko lokala u Čumićevom sokačetu jer je „gospodin Ražnatović držao do sebe i bio veoma ponosan”.
– Gospodin Ražnatović je često sedeo u kafiću „Trozubac” koji se nalazi u blizini Čumićevog sokačeta. Kada sam prolazio tuda, seo bih sa njima. Ražnatović je pričao o ratu, patriotizmu, izdaji, sukobu sa Vojislavom Šešeljem. Ražnatović je tada bio političar i nije hteo da se piše o njegovim sukobima – rekao je Jocić.
Jocić je odbranu iznosio dva sata. Odgovarajući na pitanje sudije o ličnim podacima, okrivljeni je rekao da mesečno zarađuje oko 600 evra. Otkrio je da je vlasnik preduzeća „Hemisfera” u Beogradu, kao i da je osnovnu školu završio u Srbiji, u Belgiji koledž za drago kamenje, a u Bangkoku koledž za obojeno kamenje. Dodao je da živi u Beogradu, u Tolstojevoj 33 i da ranije nije osuđivan.
M. Derikonjić
[objavljeno: 08/04/2009]
