Izvor: BKTV News, 06.Sep.2013, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesen u Srbiji: Hronična tiha pobuna
Septembar u Srbiji mirisao je po pravilu na pečene paprike i pripremu zimnice, na redove za školski pribor i opremu, ali i na stisnuti porodični budžet koji je bio relativno rasterećen „zenelom pijacom“. Jesen u Srbiji je preispitivanje porodičnih „buđelara” pred napornije periode koje donosi kaledar i vreme. Jesen u Srbiji je tokom prethodnih 20 godina bio period političkih borbi,velikih obećanja izbora, ali najčešće poskupljenja.
Statistika beleži da najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << broj poskupljenja dolazi u Srbiji tokom septembra i oktobra meseca pa se ovaj period može nazvati period socijalne „revolucije”, jer stvara pobunu i revolt kod građana Srbije. Prosečna porodica tokom septembra potroši za kupovinu ogreva, zimnicu, opremu dece za školu od 300 do 500 evra, a prosečna plata je oko 400 evra ili možda, čak i niža od toga.Porodice vade preostale devize iz slamarica, zadužuju se kod onih koji imaju i mogu da im pruže, pišu čekove, podižu kredite.
Podaci govore da prosečna porodica koja se greje na drva i potroši desetak metara moraće za zimu da pripremi minimum 40 hiljdadadinara, dok će istoj porodici za grejanje na ugalj biti potrebno od 50 hiljada do 60 hiljada dinara. Centralno grejanje za prosečan stan od 50 metara kvadaratnih u Beogradu godišnje košta u zimskoj i letnjoj sezoni zbirno od 40 hiljada do 50 hiljada dinara.Dakle,centralno daljinsko grajanje je i dalje u Srbiji najpovoljnije, ali se postavlja pitanje dokle će to biti tako? Najskuplje je sada u Srbiji grejanje na gas iako će u bliskoj budućnosti ruski gasovod prolaziti i kroz Srbiju. Da li će i onda u Srbiji biti luksuz grejanje na gas?.
Srbija je sve više u „minusu”. Iznos nedozvoljenog minusa u bankama za samo mesec dana porastao je za 432,5 miliona dinara, što je oko 3,8 miliona evra. „Najsvežiji“ podaci Kreditnog biroa pokazuju da je tokom jula meseca 17.970 građana otvorilo nove tekuće račune u bankama, dok je, istovremeno, broj računa „u crvenom” porastao za 25.275. Korisnici tekućih računa u bankama, a trenutno ih ima više od 4,55 miliona, imaju odobren dozvoljeni minus, „težak“ 46,59 milijardi dinara (oko 400 miliona evra). Banke se utrkuju u davanju povoljnih kredita i čekova, ali dolazi „crno vreme“ naplate, uz obaveznu kamatu. Ako znamo da je broj nezaposlenih veći nego što to pokazuje zvanična statistika, ako preduzeća ne isplaćuju redovno primanja zaposlenima, ako nam vlada unapred preti sa „stezanjem kaiša“, onda građani Srbije treba da znaju da nema ništa od „boljeg života“.
Javna preduzeća, pre svega, EPS sada otpisuju velikim dužnicima i 40 odsto duga ne bi li došli do keša, ali njega je sve manje. Zato je jesen u Srbiji već hronično period tihe pobune koja predugo traje.
Tomislav Kresović
Tweet
