Izvor: Blic, 12.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini srpski traktor ore sve duže brazde
KLINA - U pedesetak novosagrađenih kuća u Vidanju, metohijskoj kotlini, domaćinstva su oživela. Povratnici su već zaorali i pod pšenicom zasejali 34 hektara, desetak hektara je pod detelinom i spremili su osam hektara kukuruznih polja. Meštani ovog dela Kosova i Metohije poručuju da brazde neće zaoravati samo Albanci i - pola u doskočici, pola u zbilji - kažu da je traktor simbol njihovog opstanka.
- Nema života bez motike, jeste da ne obrađujemo sve što je u našem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlasništvu, ali situacija se smiruje. Sve su duže brazde koje zaoravamo sa tim jedinim traktorom koji imamo u selu - priča Nebojša Vulićević, koji obećava u ime svih povratnika koji sa decom već dve godine žive u Vidanju da ni po koju cenu, izuzev života dece, neće napustiti rodno mesto.
- Ostaćemo pa makar živeli u potpunoj izolaciji kao naši preci pod vlašću Turaka. Molićemo se bogu i nadati da će vreme terora proći, da će srpstvo oživeti i da će Klinom i Metohijskom kotlinom ponovo odzvanjati frula. Nećemo dozvoliti da nas kao 17. marta 2004. godine vojnici Kfora izbace iz sela i Albancima ostave na duž. Ostaćemo - poručuju povratnici u ovo selo.
- Ostajemo, izdržali smo torture, preživeli strah i sada već slobodnije odlazimo u grad ponekad i sednemo u kafić s komšijom i razmenimo po koju reč o prošlim, ali uglavnom o danima koji nas čekaju. Svi se nadamo - kaže Vulićević - miru, sretnijoj i mirnijoj budućnosti. Dosta nam je ratova i gledanja kroz cev. Vreme je da živimo od onog sto sam poseješ, od svoje motike.
U želji da opstanu na svome Vulićevići su otvorili farmu. Deset tovnih bikova je na lageru. Očekuju da će do kraja ove godine, nezavisno od toga što će, kako kaže, moćnici odrediti status Kosova, u tri turnusa isporučiti više od deset tona mesa, ali još uvek po ceni za 20 posto nižoj od one koju nakupci plaćaju Albancima.
- Zadovoljan sam, jer imam od čega da živim - kaže on.
Dragana Kostić, Srpkinja iz Mrkonjić Grada, pričom o traktoru i njenoj odlučnosti da sa dve ćerke i suprugom Rankom opstane u Vidanju ušla bi, kako veli, u Ginisovu knjigu. Bežeći iz rodnog grada sredinom devedesetih, sela je sa suprugom na traktor i stigla u njegovo Vidanje.
- U martovskom nasilju, ja sam povela Sanju i Tanju, a Ranko traktorom preko Crne Gore, preko Rume, ponovo u Mrkonjić Grad. Samo nekoliko dana kasnije, krenuli smo nazad i evo i dan-danas „ferguson" ore - kaže i u zbilji u doskočici Dragana, uz ubeđenje da nikada više neće morati da se seli.
- Sagradili smo dve štale. Očekujemo donaciju ili neposrednu pomoć iz Koordinacionog centra ili Vlade Kosova da nabavimo svinje jer svinjsko meso vrlo je traženo u Klini nastanjenoj uglavnom Albancima katolicima - kaže Dragana, kojoj direktor UNDP-a za jugoistočnu Evropu Kori Udovički obeća da će za dvadesetak dana Srbima u Vidanju, Klinavcu, Drsniku i Berkovu biti ispunjene zamolnice koje znače održiv povratak.
Očekuju masovniji povratak
U Vidanju živi 128 Srba, od čega devetoro dece.
- Očekujemo da se do početka leta vrati još 150 Srba, ali videćemo, jer niko od nas ne želi da prihvati vlast Albanaca. Naša država je Srbija - poručuje komšija Ranko Kostić.
