Izvor: Blic, 07.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan voz za jedan pravac
KURŠUMLIJA - U Kuršumliju negde oko pola deset pre podne stiže voz iz Niša, pa dok lokomotiva manevriše i staje na drugi kraj kompozicije, putnici zauzmu mesta i voz kreće nazad... Pa sutra opet, u isto vreme isto, ako ne kasni. Jedan voz dnevno. Da odeš, i da se ne vratiš...
Između dva popisa, 1991. i 2002. godine, broj stanovnika je sa 23.300 pao na 21.600. A kad se tome dodaju oni koji nisu prijavili novi boravak u Nišu, Beogradu, Novom Sadu... gde su otišli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za poslom, dobija se rezultat: Kuršumlija nestaje. Četvrtina stanovnika starija je od 60 godina!
- Sa dohotkom koji je tek 38 odsto republičkog proseka - kaže Milan Đurđević, predsednik opštine - mi smo na listi najnerazvijenijih i klasifikovani smo kao devastirano područje.
Opština sa 90 i više sela i sa granicom od preko sto kilometara prema Podujevu i Kosovu, nikada i nije bila bogata, ali sam grad pamti mnogo bolje dane - onda kad je magistralni put Niš - Priština bio važan i kad su radili Konfekcija „7. juli", Metalska industrija „Metalac" i, pre svih, Drvni kombinat „Kopaonik". Samo u ovom poslednjem, radilo je, za dobre plate, 1.700 ljudi! Sankcije devedesetih godina i loše privatizacije u ovom veku... sahranile su ove firme, pa sada jedino Turističko preduzeće „Planinka" uspešno posluje.
- Čekamo da Vlada donese jasan koncept razvoja - kaže predsednik Đurđević, primećujući da do sada niko nije pokazao da shvata značaj činjenice da je Kuršumlija opština koja se teritorijom najviše naslanja na administrativnu liniju koja odvaja Kosovo. Ni u Koordinaciono telo Vlade Srbije, sada zaduženo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, nisu ih uključili - jer nisu multietnički.
Delom i zbog toga, za razliku od ovih opština, u Kuršumliji je asfalt na putu retkost - tek svaki petnaesti kilometar lokalnih puteva je asfaltiran. A teritorija opštine je velika - do nekih sela ima i 40 kilometara.
- Kuršumlija - kaže Nebojša Jović, zamenik predsednika opštine - ima velike potencijale za razvoj turizma: Đavolja varoš i tri banje, Prolom, Lukovska i Kuršumlijska, dovoljna su osnova, a blizu je i Kopaonik... Ali, bez pristojnih puteva, goste nećemo imati.
Prošlog leta, istina, opština je uz pomoć NIP-a asfaltirala put do možda svetskog čuda Đavolje varoši, u dobrom stanju je i ona deonica prema Prolom Banji, ali još mnogo treba za turiste koji imaju novac i koji su spremni da ga troše.
I do izlaska Kuršumlije na zelenu granu. Do tada, i sela i grad se prazne.
- Kad bi država - kaže Milan Đurđević, predsednik opštine - otvorila nekoliko pogona, da ljudi imaju gde da zarade platu, sve bi se promenilo. I oni koji su poslednjih godina otišli u Prokuplje i Niš, vratili bi se. Ali, za neku godinu, već će biti kasno: snaći će se nekako naši ljudi tamo, zasnovaće porodice... i ništa ih nikad više neće odatle pomeriti. A nama će se opština isprazniti.
I tu opet dolazimo do onih 105 kilometara prema podujevskoj opštini: ostaće pusta zemlja s ove strane. Hoće li država tek tada shvatiti da je to problem?
Temelji srpskog hrišćanstva
Malo je poznato da se u Kuršumliji nalaze dva prva manastira kojima su Nemanjići započele svoje ktitorstvo: šest godina pre Đurđevih stupova, dvadeset pre Studenice, a 33 pre Hilandara, ovde su nikli manastiri posvećeni svetom Nikoli i Bogorodici!
Podigao ih je Nemanja, po pravu koje mu je podario vizantijski car Manojlo Komnin, godine 1165, da budu ukras njegove prestonice, pa će se sve do sredine 18. veka grad po njihovim bleštavim krovovima zvati Bele Crkve. Ime se održalo duže od sjaja, jer posle seobe Srba 1690. godine, i vreme i Turci čine svoje, pa je oslobođenje 1878. zateklo ruševine. Obnova je od tada tekla na mahove, i sporo, do današnjih dana, pa Bogorodičina crkva još nema ni krov, iako su obe crkve proglašene za kulturne spomenike od izuzetnog značaja.
