Izvor: Politika, 28.Feb.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan sud – tri zgrade
Tužbu u parnici najbolje je podneti u zgradi na Dušanovcu, za krivicu je nadležna Palata pravde, a za sve ostalo treba otići na Novi Beograd
Najveći osnovni sud u novoj mreži sudova u Srbiji je Prvi osnovni sud u Beogradu. Pokriva teritoriju svih deset centralnih gradskih opština, za koju je do sada bilo nadležno pet opštinskih sudova. Smešten je u tri zgrade, u različitim delovima grada.
Sudija Tanja Šobat, vršilac dužnosti predsednika Prvog osnovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suda u Beogradu, u jednom danu obiđe sve tri zgrade, od Palate pravde, preko Novog Beograda, do Dušanovca. Za „Politiku” govori kako na početku reforme pravosuđa radi najveći osnovni sud.
Možete li Beograđanima objasniti kako da se obrate Prvom osnovnom sudu? Da li to zavisi od vrste predmeta, da li je u pitanju parnica, ostavina, krivica?
Prvi osnovni sud u Beogradu je organizovan tako da se suđenja odvijaju u tri zgrade, a u svakoj zgradi se nalazi određeno odeljenje. Tako je u Palati pravde osnovano krivično odeljenje, u zgradi u Ustaničkoj 14 parnično odeljenje. U zgradi na Novom Beogradu, u Bulevaru Mihajla Pupina 16, rade izvršno, vanparnično i ostavinsko odeljenje, zatim odeljenja radnih i porodičnih sporova. Zemljišnoknjižno odeljenje ovog suda nalazi se u Palati pravde i u Zemunu, na Keju oslobođenja.
Moj savet strankama je da tužbe i predloge podnose u onoj zgradi u kojoj se nalazi odeljenje nadležno za tu materiju. Na primer, ako je to tužba u parnici – da je podnesu u Ustaničkoj 14 (zgrada bivšeg Petog opštinskog suda), ako je tužba iz radnog ili porodičnog spora, ili predlog za izvršenje, za raspravljanje zaostavštine ili predlog za pokretanje nekog vanparničnog postupka – onda u zgradi na Novom Beogradu (bivši Četvrti opštinski sud). Ako je reč o krivičnoj stvari, potrebno je podneti akt u Palati pravde, gde se nalazi krivično odeljenje.
Na ovaj način će podnesci stizati brže do predmeta, pa neće biti potrebe da se prenose i dostavljaju iz zgrade u zgradu.
Da li je završena prenumeracija predmeta i ima li problema sa zakazivanjem suđenja?
Svi predmeti iz bivših opštinskih sudova, koji su prestali sa radom 31. decembra 2009. godine, grupisani su po materijama, preseljeni u zgrade suda prema materijama, prenumerisani su, svi su dobili nove brojeve, dodeljeni su sudijama u rad, formirana su veća i sada sudije pregledaju i čitaju svoje predmete i zakazuju ih. Neka suđenja su već održana, a veliki broj ročišta i pretresa je zakazan.
Da li je broj sudija dovoljan, s obzirom na ogromnu nadležnost?
Prvi osnovni sud u Beogradu ima 192 sudije i oko hiljadu zaposlenih državnih službenika i nameštenika. Sada, prema svim okolnostima, mislim da bi povećan broj sudijskih pomoćnika bio velika pomoć sudijama, ali dok ne sumiramo prve rezultate reforme sudstva ne mogu pouzdano reći da li treba povećati broj sudija.
Da li funkcioniše novi kompjuterski program za automatsko vođenje predmeta?
Sudije i zaposleni još prolaze obuku. Menjamo nedostatke tog programa koje smo uočili do sada. Kao svaka novina, i ova zahteva dodatnu energiju, početne probleme oko primene, tehničke prekide, jer se u zgradama suda istovremeno radi na adaptaciji elektro i računarske mreže.
Takođe, imamo problema i sa smeštajnim kapacitetima, jer su zgrade zidane osamdesetih godina, pa se i one adaptiraju. Već je adaptiran deo zgrade na Novom Beogradu, a u toku su završni radovi u zgradi u Ustaničkoj ulici. Vrlo brzo treba da počne i adaptacija Palate pravde.
Kako biste čitaocima najjednostavnije objasnili put do pravde u Prvom osnovnom sudu u Beogradu?
Objasniću na primeru parnične tužbe. Građanin podnosi tužbu prijemnom odeljenju. Moj savet je da tužbu podnese u zgradi u kojoj se nalazi parnično odeljenje, dakle u Ustaničkoj ulici. Prijemno odeljenje zavodi tužbu pod određenim brojem, a kompjuterski program dodeljuje broj slučajno birajući sudiju. Predmet se iznosi sudiji koji pročita tužbu, ispita da li po njoj može da postupa, dostavi je tuženom na odgovor, zakaže pripremno ročište ili glavnu raspravu, na kojoj će izvođenjem dokaza utvrditi sve bitne činjenice, doneti odluku o tužbenom zahtevu, pismeno je izraditi i dostaviti strankama ili njihovim punomoćnicima. Ukoliko je stranka nezadovoljna, može izjaviti žalbu, u zakonskom roku. Po žalbi će, u zavisnosti od nadležnosti, postupati Viši sud u Beogradu ili Apelacioni sud u Beogradu.
Da li će izvršenja biti brža?
Kada prvostepena sudska odluka postane pravnosnažna, stranka koja je izgubila parnicu ima rok od 15 dana da postupi po donetoj sudskoj odluci (rešenju ili presudi). Ukoliko ne postupi, podnosi se predlog za izvršenje izvršnom odeljenju, koje se nalazi u zgradi u Bulevaru Mihajla Pupina 16. Sudija je dužan da u roku od tri dana odluči o predloženom izvršenju. Po sada važećem Zakonu o izvršnom postupku, dozvoljena je žalba protiv ovog rešenja. Kada se konačno odluči po žalbi, u zavisnosti od predloženog sredstva izvršenja (da li se izvršava na plati, penziji, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari ili na nepokretnosti dužnika), zavisi dalji tok i trajanje izvršnog postupka.
Bilo je i suđenja i izvršenja koja su trajala godinama. Od čega će u budućnosti najviše zavisiti brzina spore pravde?
Jedan parnični postupak mogao bi da se završi za relativno kratko vreme, pod uslovom da stranke apsolutno poštuju procesne zakone, dostavljaju sudu činjenice i dokaze, poštuju zakazane sudske termine, postupaju blagovremeno po nalozima suda i ne zloupotrebljavaju procesna prava. Međutim, verujte, vrlo često stranke zloupotrebljavaju svoja procesna ovlašćenja, neobjektivno iznose činjenice, ne predlažu sve dokaze u tužbi, menjaju tužbene zahteve, a dešavaju se i objektivne okolnosti zbog kojih se ročišta odlažu. Neke životne situacije umeju da se vrlo iskomplikuju, što automatski povlači i drugačije procesne situacije i primenu prava. I kod nas i u svetu zna se da sudijski posao baš zbog toga nije lak, i svuda ljudi zaista misle da je pravda spora ali dostižna.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 01/03/2010]
