Izvor: Blic, 10.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Ja sam isto žrtva'
'Ja sam isto žrtva'
BEOGRAD - Te kobne večeri imao sam više razloga za spokojnu noć. Tokom dana i večeri u Beogradu je boravio posrednik Viktor Černomirdin i razgovarao s predsednikom Miloševićem. Zato sam do kasno u noć ostao na poslu i neposredno učestvovao u pripremanju informativnih emisija. Kući sam krenuo oko 1.30 časova. Sudbina nije htela da ostanem još samo malo, zbog čega je proklinjem, jer bih bio pošteđen ove torture i sramote - rekao je na jučerašnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suđenju bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović.
Tužilaštvo ga tereti da je odgovoran za pogibiju 16 radnika RTS-a tokom bombardovanja NATO u aprilu 1999. godine, jer nije sproveo naredbu 37 o uklanjanju ljudi i tehnike u studio na Košutnjaku. Optužen je i da je 30. marta u prostorijama RTS-a, u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist za RTS, u sefu držao 7.120 švajcarskih franaka, 1.128.360 maraka, 202.600 dolara, 10.000 franaka i 505 funti.
Veće Okružnog suda isključilo je javnost u delu izlaganja Milanovićeve odbrane zbog predočavanja dokumenata proglašenih za državnu i vojnu tajnu. U pauzi suđenja Milanovićeva supruga Ljiljana i njegov advokat Branimir Gugl podelili su novinarima odbranu bivšeg direktora RTS-a napisanu na 26 gusto kucanih strana. - Ponosim se radom i držanjem svih 8.000 radnika RTS-a za 78 dana bombardovanja. Takav odnos prema profesiji i privrženosti ovoj zemlji koštali su života 16 divnih kolega heroja. Stradali su uprkos tome što sam činio sve za njihovu sigurnost. Zato hoću da razumem pretnju jednog roditelja da će mi presuditi. Moj bol i potonje stradanje tako su strašni, da bih takvu presudu roditeljske ruke primio gotovo kao eutanaziju - kazao je Milanović.
On se branio da je bivši oficir VJ Andrija Tadić rekao u istrazi da je zgrada u Košutnjaku bila manje bezbedna od zgrade RTS-a. Rekao je da su svi zaposleni 'to dobro znali i zato su mnogi tražili da se vrate u Aberdarevu ulicu'.
Milanović je izjavio da je još 10. aprila 1998. godine preneo sva ovlašćenja o odbrani RTS-a Slobodanu Perišiću, pomoćniku generalnog direktora.
- Perišić je obaveštavao nadležne vojne organe o stanju odbrane i zaštite. Rekli smo im da ne možemo da dislociramo stacionar u Aberdarevoj na drugo mesto, jer bismo bili otkriveni. Nadležni vojni organi bi intervenisali da su smatrali da naša odluka nije dobra - rekao je Milanović, naglasivši da RTS nije bio legitimni vojni cilj.
On je kazao da je 'u dubini svoje slovenske, srpske duše i srca verovao u minimum vojničke časti agresora na pragu trećeg milenijuma i trunku ratne sreće, svoje i svojih kolega'.
Bivši direktor RTS-a zamolio je unesrećene porodice da mu veruju da 'nije ubica, niti saučesnik zločina nad njihovim najmilijima'.
- I ja sam žrtva, a mržnju i gnev koju nose u sebi neka preusmere na prave zločince - NATO. Ja ih pozivam da ih gonimo zajedno dok smo živi - rekao je Milanović.
O optužbama za zloupotrebu ovlašćenja u privedi, Milanović kaže da je u vreme rata RTS u krajnjoj nuždi zadržavao deo deviza od naplaćenih usluga stranim partnerima, jer nije mogao da ih položi u banke pošto je ova kuća svakoj banci mnogo dugovala. Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 29. oktobar. N. J.
