Izvor: Blic, 08.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz vatre i dima spasli tri deteta
Iz vatre i dima spasli tri deteta
BEOGRAD - Dok je većina ljudi u Srbiji poslednju subotu u staroj godini provela pripremajući se za najluđu noć, stanarima iz Borske 17 u Beogradu to vatreno veče ostaće u pamćenju po požaru koji je izbio u njihovoj zgradi. Kako kažu, voždovačkih vatrogasaca koji su, pored obuzdavanja vatrene stihije, nesebično skidali svoje gas-maske, izvlačeći decu i ljude iz stanova preplavljenih dimom, sećaće se do kraja života.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Požar je izbio u podrumu zgrade negde oko 21 sat, ali se dim brzo podizao na ostale spratove i kuljao na sve strane. Nismo znali šta da radimo, pa smo otvorili vrata stana i sklonili se sa decom na prozor - kaže Aleksandar Kostić, koji se u trenutku požara nalazio u stanu na trećem spratu sa svojom suprugom i njenih troje dece, od kojih najstariji Filip ima sedam godina, Despot šest, a mala Una svega četiri.
Drama u Bačvanskoj
Usled panike i neznanja, i drugi stanari ove četvorospratnice mahom su otvorili vrata, rizikujući da se uguše u dimu. Dok se jedan deo ekipe vatrogasnog bataljona 'Voždovac' borio sa plamenom, ostali vatrogasci su, rizikujući svoje živote, uletali u stanove i izvlačili ljude.
- Kada sam ušao u stan, ništa se nije videlo od dima, našao sam ih kraj prozora. Mali Despot je bio u pidžami, pojurio sam da ga iznesem... sav je drhtao, pa sam skinuo uniformu i ogrnuo ga, pokušavao sam i da mu ugrejem nogice... A onda me je dete naglo zagrlilo i poljubilo - kaže vatrogasac Dejan Padežanin, koji je prvi ušao u stan ove porodice.
Ono što nam on i njegove skromne kolege nisu otkrile, rado su ispričali stanari iz Borske.
- Znam da je to njihov posao, ali su me oduševili kada su pored toliko dima, počeli da skidaju svoje gas-maske i da nam ih daju, iako su i sami mogli da se uguše - kaže Aleksandar Kostić.
Pored Padežanina, živote su te noći spasavali i Milovan Milićević, Miroslav Pavlović, Salim Selimović i Aleksandar Milić.
Ova ekipa je i 25. oktobra 2006. godine, u 'poludelom danu' u Beogradu sa 12 većih intervencija, spasavala centar grada od retko viđene buktinje koja je zahvatila alatnicu Industrije kugličnih ležajeva (IKL) u Knez Danilovoj. I tek što su se vratili u stanicu i raspakovali se, usledio je novi poziv.
- Morali smo na požar u Bačvanskoj... Dojavili su da je dete zarobljeno u jednom od stanova. Kada smo stigli, sve je gorelo, vatra se uveliko razbuktala, a zgrada je bila puna dima. Stavili smo aparate sa kiseonikom i počeli da tražimo - priča vatrogasac Milovan Milićević.
Nemanja se rasplakao
Nažalost, i ovde su mnogi, greškom, otvorili vrata svojih stanova. Tragajući za detetom, vatrogasci su na sigurno izvukli i ženu koja se gušila na stepeništu, ali i nepokretnu staricu koja je ležala u svom stanu.
- Provalio sam u zaključani stan gde sam našao dete. Nije želeo da stavi masku, pa sam mu prekrio lice mokrim peškirom i izneo ga iz stana. Tamo ga je prihvatio Milovan i sa njim izašao iz zgrade - priseća se vatrogasac Salim Selimović.
Tek napolju, daleko od opasnosti, desetogodišnji Nemanja Branković se rasplakao.
B. Jelovac
