Izvor: Politika, 21.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz porodičnog pakla u nasilje
Mladi prestupnici, kako je pokazala statistika, najčešće pribegavaju imovinskom kriminalu
Nožem u grudi posle svađe zbog "neraščišćenih računa" presudio je svojoj sugrađanki sedamnaestogodišnji T. K. u avgustu ove godine, u Horgošu. Eva K. (37) je od posledica fatalnog udarca preminula na licu mesta. Šesnaestogodišnji Č. S. iz Beograda je u aprilu ove godine na Bežaniji u Novom Beogradu sa tri uboda kuhinjskim nožem u leđa ubio Petra Sedlaka (23) iz Zemuna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Maloletnik je posle ubistva otišao kući i presvukao se, a u policiji je posle priznao zločin. Ovo su samo neki od primera koji govore o brutalnosti i nasilništvu, o zločinima koje su počinili mlađi od 18 godina. One manje drastične slučajeve, kao što su tuče, teško je pobrojati.
Glavni policijski inspektor Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, kaže za "Politiku" da je maloletnički kriminal u odnosu na prošlu godinu, u periodu od januara do kraja septembra, smanjen. Zečevićeva naglašava da su i pored opšteg smanjenja kriminaliteta kod maloletnika i dalje dominantna krivična dela sa elementima nasilja.
Imovinski delikti
– U oblasti suzbijanja maloletničke delinkvencije, od januara do kraja septembra ove godine, otkriveno je i prijavljeno 3.398 krivičnih dela koja su izvršila 2.964 maloletnika, među kojima su i dalje najzastupljeniji stariji maloletnici. Statistički pokazatelji ukazuju na smanjenje učešća maloletnika u ukupnom broju lica prijavljenih zbog izvršenja krivičnih dela opšteg kriminala sa 12,52 odsto na 9,9 odsto. Međutim, broj imovinskih delikata sa elementima nasilja je povećan. Evidentirano je 161 razbojništvo, što je za 56 slučajeva više nego u istom periodu prošle godine – kaže naša sagovornica.
Kada je reč o krivičnim delima protiv života i tela, maloletnici su od januara do septembra ove godine počinili jedno teško ubistvo, pet ubistava i sedam ubistava u pokušaju. Osim toga u 124 slučaja naneli su drugome teške telesne povrede. Prema rečima naše sagovornice, posmatrajući isti period prošle kada je bilo sedam ubistava i devet ubistava u pokušaju, zabeleženo je smanjenje najtežih krivičnih dela izvršenih od strane maloletnika. Ona kaže da je jedino povećan broj krivičnih dela teške telesne povrede (za 4 više).
Maloletnici, kako je pokazala statistika, najčešće pribegavaju imovinskom kriminalu. Tako su najbrojnije teške krađe kojih je u prvih devet meseci bilo 1.090, što je za 429 ovih krivičnih dela manje nego u istom periodu prošle godine.
– Od ostalih krivičnih dela imovinskog karaktera najzastupljenije su krađe (860) i krađe automobila, odnosno, krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila (137) – kaže Zečević.
Prema rečima naše sagovornice, nož i plastični pištolj najčešća su sredstva korišćena prilikom izvršenja krivičnih dela sa elementima nasilja. Kao mesto maloletnici najčešće biraju otvoren prostor – ulice, parkove, okolinu školskih ustanova i sportskih objekata, prolaze i ulaze u stambene zgrade.
Porodični odnosi
Jedan od uzročnika delinkventnog ponašanja maloletnika jesu narušeni porodični odnosi u kojima roditelji gube autoritet. Mladi ljudi se iz porodičnog pakla lako odmeću u kriminal.
– U takvim situacijama dete je prepušteno ulici – objašnjava Zečević. – Bez oslonca na porodicu ono potpada pod uticaj nedoličnog ponašanja vršnjaka i starijih, koji diktiraju "trendove ulice". Zbog toga se često dešava i to da maloletno lice zlostavlja brata, sestru, roditelje, a najugroženiji su stariji članovi domaćinstva.
Psihijatar dr Ivana Aleksić kaže za "Politiku" da na nasilno ponašanje maloletnika bitno utiče model agresivnosti u porodici.
– Ukoliko nasilje u porodici i njegovo favorizovanje predstavljaju okolnosti u kojima dete odrasta, to će se kasnije odraziti na njegovo ponašanje. Na agresivno ponašanje maloletnika utiču, osim porodice, i društvene okolnosti u kojima su odrastali, a naročito unazad 10 do 15 godina. Zatim, u novije vreme mnogi stručnjaci kažu da agresivnost kod dece podstiču nasilne kompjuterske igrice, što je moguće. Međutim, igrice ne formiraju dete, već to čini porodica – zaključuje dr Aleksić.
Faktori socijalne sredine koji utiču na pojavu maloletničke delinkvencije su, osim degradirane porodice, negativan uticaj vršnjaka i drugih neformalnih grupa, neodgovarajuće korišćenje slobodnog vremena, sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajima, materijalno-ekonomske prilike, nedostaci u školskom sistemu, odsustvo odgovarajućih institucija za rad sa maloletnicima.
– Maloletni prestupnici su najčešće emotivno nesigurne osobe koje se osećaju neprilagođeno u okolini u kojoj žive. Kod njih, prilikom opredeljivanja za kriminalno ponašanje, veliki uticaj imaju i situacioni faktori – zaključuje glavni policijski inspektor Olivera Zečević.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 21.10.2006.]
