Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijani komentarišu sudske procese
Velika stega za italijansko novinarstvo je novoizglasani dekret koji limitira slobodu istraživačkog novinarstva
Od našeg dopisnika
Rim, aprila – Sadržaj italijanskih medija svakodnevno je skoncentrisan na ishode sudskih procesa. Najbolji primer za to predstavlja rimski dnevni list „Republika” koji je mesecima pratio ishode sudskih saslušanja i odluka povodom procesa koji se i dalje vode ili koji se tiču premijera Silvija Berluskonija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Isto važi i za mnogo kontroverznije procese, vođene protiv predstavnika „tumora” italijanskog društva: mafijaških organizacija.
Anđelo Melone urednik veb izdanja „Republike” izjavio je da mediji u Italiji imaju potpuno pravo da kritikuju odluke sudija u slučaju ne slaganja sa ishodima procesa. „Sloboda je apsolutna a ’Republika’ je list koji vrlo često apeluje na sudske procese. Kod nas je na žalost prisutna i obrnuta situacija. Autonomija a sa time i odluke sudija vrlo često su i same ugrožene postojećim zakonima pa se mi konstantno borimo za očuvanje i njihovih prava”.
Ono što, ipak, predstavlja veliku stegu za italijansko novinarstvo jeste i novoizglasani dekret koji limitira slobodu istraživačkog novinarstva budući da ograničava mogućnost korišćenja prisluškivanih razgovora. Kako se čita u dekretu, u slučaju publikovanja kompletnog sadržaja ili pak delova krivičnih sudskih procesa, čije je objavljivanje zakonom zabranjeno, sledi kazna do dva meseca zatvora ili pak novčana kazna od deset hiljada evra. Ukoliko se publikuje sadržaj prisluškivanih razgovora koji se koriste za sudski proces, preti kazna zatvorom do dva meseca i novčana kazna od četiri hiljade evra. Kazna podrazumeva i privremeno isključenje iz novinarskog udruženja. Dekret važi i za one koji objavljuju televizijske snimke i uopšteno za sve medije.
Mafijaške organizacije predstavljaju glavni izvor pretnji italijanskim novinarima. Neprevaziđeni primer za to je pre svega mladi pisac i novinar iz Napulja, Roberto Savijano, čiji je život uništen nakon izdavanja knjige „Kamora” (naziv istoimene mafijaške organizacije iz regije Kampanija). Savijano danas živi u dvadesetčetvoročasovnoj pratnji desetak telohranitelja.
Na internacionalnom festivalu novinarstva u Peruđi, Savijano je podsetio sve prisutne na mnoge novinare koji su žrtvovali sopstveni život u borbi protiv mafije a koji i danas još čekaju na javno priznanje. Pomenut je slučaj dvadesetšestogodišnjeg novinara Đankarla Sijanija, koga je Kamora ubila nakon objavljivanja članaka i priloga koji su tretirali pitanje uticaja mafije u pomenutoj regiji. Za rasvetljavanje slučaja proteklo je dvanaest godina.
Lirijo Abate, novinar italijanskog nedeljnika „Espreso”, jedan je od najvećih eksperata u Italiji po pitanju mafije i organizovanog kriminala. Abate je jedini novinar koji je bio prisutan u trenutku hapšenja najpoznatijeg mafijaškog bosa, Bernarda Provencana. Autor je reportaža i priloga koji se bave pitanjima mafije, Kamore i Ndrangete (mafijaška organizacija italijanske regije Kalabrija) ali i krijumčarenjem ljudi, kao što je to slučaj sa imigrantima koji svakodnevno pristižu u Italiju preko sicilijanskih obala.
U oktobru 2007. otkriven je atentat kojim se planirala njegova eliminacija a oktobra iste godine mafijaški bos Leoluka Bagarela, tokom sudskog procesa koji se protiv njega vodio, uputio je javnu pretnju novinaru povodom određenih priloga objavljenih za italijansku novinarsku agenciju, ANSA.
„U mom slučaju italijanska policija i magistratura su bili ti koji su prvi otkrili atentat koji mi je mafija pripremala. Automatski nakon toga, magistratura zajedno sa policijom radila je na pronalaženju osumnjičenih povodom pomenutog atentata. Dakle nisam ja bio taj koji se obratio sudu: sud se založio da pronađe krivce i zaštiti moja prava. To se u Italiji automatski dešava”, prokomentarisao je Abate, dodajući „u trenutku kada je sudski proces pokrenut, tada sam ja pristupio istom kao privatno lice.”
Abate nam je potvrdio i da se u Italiji pokreće sudski proces i hapse osumnjičeni samo nakon što je proučena ozbiljnost pretnji i kada je sigurnost novinara zaista dovedena u pitanje. Istakao je da ipak u Italiji problem predstavlja i to što je autore pretnji novinarima uglavnom vrlo teško otkriti a zbog toga skoro i nemoguće krivično goniti.
Solidarnost Liriju Abateu uputio je i italijanski predsednik Đorđo Napolitano koji ga je primio i na razgovor u Kvirinaleu (zvaničnoj rezidenciji predsednika Italije u Rimu). Šef policije, Antonio Manganeli, komentariše Abateov slučaj: „Reč je o vrsnom profesionalcu, uz njega smo, on je naš prijatelj i zajedno sa njim predstavljamo tim u borbi protiv mafije”.
Marina Lalović
[objavljeno: 01/05/2010]
.jpg)
