Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga pod vodom
Izvlače utopljenike, vozila i oružje, hapse na brodovima i obalama
Šesnaestogodišnji M. J. utopio se u nedelju oko 12 časova na Brestovačkom jezeru kod Bojnika. Sutradan oko 13 sati, na dubini od 18 metara, njegovo telo pronašli su ronioci Žandarmerije iz Beograda, koji se po potrebi angažuju na teritoriji cele Srbije. Bila je to njihova osma ovogodišnja intervencija, pri čemu samo u jednom slučaju nisu uspeli da pronađu telo i predaju ga porodici žrtve. Ovi zadaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su posebno teški jer većina utopljenika su mladi ljudi ili čak deca, samo su deo posla koji obavljaju ronioci MUP-a Srbije.
– Naša jedinica je formirana pre tri godine, u njoj su prvi put objedinjeni ronioci iz više policijskih struktura. Takvo rešenje omogućava kvalitetniju obuku i logistiku. Zaduženi smo za sve bezbednosne poslove na vodi, što podrazumeva reke, jezera pa i tehničke instalacije, uključujući protivterorističke akcije, hapšenja i potragu za nestalima – kaže major Zoran Radovanov, komandant Ronilačkog centra Žandarmerije.
Dubine i do 65 metara
U periodu od aprila do novembra u njihovoj bazi u Beogradu dežura tim koji je po pozivu spreman da odmah krene na teren. Uglavnom se za zadatke širom Srbije koristi posebno vozilo "ford", u koje staje šest ljudi sa neophodnom opremom. Po potrebi, na raspolaganju su im patrolni čamac i helikopter. Ova jedinica u svom sastavu ima tri tima: ronilačko-policijski (hapšenja, protivteroristička dejstva), radnospasilački (izvlačenje iz vode tela, vozila, oružja....) i nautički tim (prevoz ronilaca čamcima).
– U rekama se roni u veoma teškim uslovima, uglavnom se ništa ne vidi, struja je jaka i hladno je. U Dunavu i Savi se do dubine od tri do četiri metra nazire svetlost, na većim dubinama ništa se ne vidi, a na dnu je temperatura vode 12 stepeni Celzijusa. Drina i Lim su bistre, ali još hladnije reke, struja je veoma jaka tako da ronilac mora da bude vezan užetom za neki objekat na površini – objašnjava major Radovanov.
Da bi ronili u tim uslovima, roniocima je neophodna specifična oprema kao što su "suva" ronilačka odela koja ih štite od hladnoće. U njima telo ostaje suvo, za razliku od "mokrih" odela od neoprena koja propuštaju vodu praveći tanak sloj vode između kože i odela. Telo greje tu vodu i tako se štiti od hladnoće. Međutim, u hladnim vodama "mokra" odela ne pomažu pa se koriste "suva" koja ne propuštaju vodu i ispod njih se nose "pododela" u vidu kombinezona. Žandarmerija raspolaže i opremom za poluteške ronioce, koja se sastoji od "suvog" odela i specijalne kacige koja raspolaže sistemima veze sa površinom, a može se opremiti lampama i kamerom. Ronioci u bocama obično koriste kompresovani vazduh, ali i gasne mešavine "trimiks" i "nitroks" kada se roni na većim dubinama. Reke u Srbiji su na većem delu tokova duboke od šest do 12 metara, ali policijski ronioci su u jezerima radili i na dubinama od 65 metara.
Odbranili bazu od poplave
– Posebno važan deo posla su podvodne istražne radnje. Kada se radi o prikupljanju dokaza za neko krivično delo i ronilac mora da obavi svoj deo posla na pravno valjan način. On, praktično, po nalogu istražnog sudije obavlja uviđaj pod vodom, ako je moguće fotografiše dokaz, kao što je na primer oružje, i učestvuje u izradi zapisnika. Naši ronioci završili su SRDI, međunarodni kurs iz ove oblasti. Nije svejedno da li je pištolj na dnu pronađen repetiran, sa metkom u cevi, ili je bačen u delovima, da li je menjač automobila u leru ili u brzini. Ranije su se utopljenici iz vozila izvlačeni iz olupine, što je stvaralo dodatne povrede na telima i uništavalo tragove koji mogu da rasvetle šta se desilo. Danas se tela vade zajedno sa vozilima da bi se sačuvali dokazi – kaže major Milorad Marković, komandir Ronilačkog voda.
Pripadnici ronilačko-policijskog tima prolaze kroz niz kurseva i, praktično, dostižu obučenost pripadnika specijalnih jedinica. Moraju da, uz podršku čamaca naoružanih mitraljezima i bacačima granata, budu spremni za protivteroristička dejstva na vodi. Ali, oni obavljaju i hapšenja, pa su tako, na zahtev BIA, lišili slobode grupu krijumčara nafte. Obavili su to tako brzo da krijumčari nisu stigli da isključe pumpe kojima je gorivo ispumpavana sa broda.
Reke imaju svoje ćudi, pa su ronioci Žandarmerije od 7. do 12. aprila bili primorani da vode bitku za spas svoje baze u zimovniku na Savi u Novom Beogradu. Reka je došla do prozora njihove zgrade, koja je blagovremeno obložena džakovima sa peskom. Istovremeno, deset pumpi izbacivalo je vodu iz hangara Ronilačkog centra. Posle nekoliko dana vodostaj je opao, pa su ovi podvodni žandarmi ponovo uredili svoju bazu.
--------------------------------------------------------------------------
Drama na Tisi
Najteži zadatak na kojem su bili angažovani ronioci Žandarmerije bilo je vađenje autobusa "Autobanata" koji je 15. aprila prošle godine pao sa Žabaljskog mosta u Tisu, kada je spaseno sedmoro putnika, dok je više njih poginulo ili se vode kao nestali.
– Vozilo se nalazilo na dubini od 19 metara, gde je pritisak 2,9 bara, što je roniocima ograničavalo zaron na 30 minuta. Brzina nadošle Tise na dnu bila je 1,7 metara u sekundi. Vodena struja prosto je čupala regulator roniocima iz usta – objašnjava major Radovanov, naglašavajući da su njegovi ljudi rizikovali život pokušavajući da izvuku autobus i tela.
Ronioci su radili na takozvanom gelenderu, užetu zategnutom između broda i autobusa. Podvodna veza zbog jake struje nije funkcionisala. Mađarski spasioci, koji su došli kao ispomoć, predlagali su da se napravi brana i skrene tok reke oko olupine da bi se ona izvukla. Ipak, ronioci Žandarmerije su izvukli autobus pomoću broda dizalice, koja je morala da bude rasklopljena da bi prošla ispod mostova.
Milan Galović
[objavljeno: 19.07.2006.]
