Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga o mučenju Srba i prodaji organa
Proveravamo navode da su 1999. godine dva kamiona sa zarobljenim Srbima sa Kosova prebačena u Albaniju, izjavio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević
U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije formiran je predmet koji se odnosi na prodaju organa kosovskih Srba nestalih tokom i posle bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, potvrđeno je u tužilaštvu. „Proveravaju se neformalni navodi do kojih smo došli operativnim radom, da su 1999. godine dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kamiona sa zarobljenim Srbima sa Kosova prebačena u Albaniju”, kazao je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Prema njegovim rečima, neformalna saznanja dobijena su od istražitelja Haškog tribunala. Prema tim izvorima u Albaniji postoje i neregistrovane masovne grobnice sa telima ubijenih Srba.
Šefko Alomerović, pokojni predsednik Helsinškog odbora za Sandžak, tvrdio je još 2000. godine da Aljoš Malja, šef tajne policije OVK na Kosovu vodi koncentracioni logor za Srbe na Kosovu. O tome je 2000. godine pisao list „Reporter”.
„Kidnapovani Srbi zatočeni su na šest lokacija, uglavnom u praznim kućama, garažama i podrumima. Odmah posle dolaska Kfora na Kosovo, ta mesta su postala koncentracioni logori za više od 50 ljudi. Ti ljudi su po potrebi premeštani. Sve kampove vodi Aljoš Malja”, tvrdio je Alomerović.
On je navodio da je član Helsinškog komiteta za Sandžak razgovarao u Novom Pazaru sa dvojicom predstavnika Međunarodnog crvenog krsta, Nilsom Melzerom i Džoan Verhonig, koji su napustili kancelariju na pitanje o postojanju logora. Posle 15 minuta vratili su se i insistirali da saznaju odakle je stigla ta informacija.
Alomerović je govorio da Kfor i Unmik znaju za optužbe sandžačkog Helsinškog komiteta i da je za dokazivanje priče o postojanju logora imao problema na četiri fronta.
„Imamo problem da dokažemo sve naše tvrdnje Kforu, Unmiku, srpskim vlastima i Albancima. Ali kad Albanci i Kfor kažu da je sve ovo srpska propaganda, ja lično to ne prihvatam. Ne znam kako Kfor zamišlja svoju ulogu na Kosovu, ako im je to najjači argument”, rekao je Alomerović.
Zvaničnici Kfora poricali su postojanje kampova, tvrdeći da kontrolišu čitavu teritoriju Kosova i da je nemoguće da logori postoje negde mimo njihovog znanja.
„Reporter” pominje i izjavu Albanca koji je rekao aktivisti organizacije „Amnesti internešenel” da je video veliki broj zarobljenih ljudi u Kukešu i Tropoji, ali da ne zna njihovu nacionalnost, kao i da treba imati u vidu da nekontrolisane grupe stalno prelaze granicu sa teritorijom koju Kfor kontroliše.
Živorad Jovanović, vlasnik detektivske agencije „Ozna” u Kragujevcu koji je učestvovao u razmeni zarobljenih Srba sa Kosova sa Albancima iz zatvora u Srbiji, izjavio je 2000. godine za „Reporter” da veruje da je većina kidnapovanih Srba u logorima na severu Albanije koje vodi OVK. Manji broj se nalazi u regionima na granici sa Albanijom i u Drenici, rekao je Jovanović, dodajući da se neki ljudi i dalje nalaze u privatnim zatvorima zato što se Albanci nadaju da će moći da ih razmene za njihove rođake koji su dobili visoke zatvorske kazne u Srbiji.
Doskorašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u knjizi „Lov” navodi da je to tužilaštvo tokom istrage o zločinima OVK nad nealbancima bilo obavešteno da su osobe nestale u sukobima na Kosovu korišćene u operaciji krijumčarenja organa.
Tužilaštvo je došlo u posed informacija koje su istražitelji i funkcioneri Unmika dobili od grupe, kako se navodi, pouzdanih novinara, prema kojima su u leto 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili na sever Albanije 300 otetih ljudi. Oni su prvo bili zatvoreni u kampove na mestima poput Kukeša i Tropoje.
Prema izvorima novinara, mlađe i vitalnije zatvorenike pregledali bi lekari, dobijali su hranu i niko ih nije tukao, a zatim bi bili prebačeni u pritvor u druge centre u Burel i njegovu okolinu. Grupa njih bila je pritvorena u baraci iza jedne žute kuće dvadesetak kilometara južno od tog grada, navodi tužiteljka.
Jedna soba u toj žutoj kući, kako su naveli novinari, služila je kao operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili organe zatvorenicima. Organe bi zatim, prema rečima izvora, preko aerodroma Rinas kod Tirane slali u hirurške klinike u inostranstvu gde su korišćeni za presađivanje klijentima koji bi to plaćali.
Opisujući detalje informacije koje je o tome imala, Karla del Ponte je dodala da su istražitelji zbog nemogućnosti daljeg vođenja istrage morali da odustanu od tog slučaja.
D. Čarnić
[objavljeno: 22/03/2008.]
