Izvor: Blic, 10.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga o 15 bivših funkcionera
Istraga o 15 bivših funkcionera
HAG (Beta) - Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević optužen je za ubistvo više od 600 Hrvata i deportaciju najmanje 170.000 Hrvata sa približno trećine teritorije Hrvatske koju je planirao da uključi u novu srpsku državu. Optužnicom koja je podignuta 8. oktobra, pošto ju je potvrdio sudija Haškog tribunala Almiro Rodriges, Milošević je optužen za učešće u zločinačkom poduhvatu od avgusta 1991. do juna 1992. godine, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se sastojao u nasilnom uklanjanju većine Hrvata i drugih nesrpskih stanovnika s područja Hrvatske koje su srpske vlasti nazivale Republika Srpska Krajina i Dubrovačka republika.
Milošević je u maju 1999. godine već optužen za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999. godine. Prema novoj optužnici, koja sa dodacima ima 63 strane, Milošević je u vreme zločina u Hrvatskoj bio predsednik Srbije, ali je kontrolisao ili bitno uticao na delovanje Predsedništva SFRJ i kasnije SRJ, srpskog MUP-a, JNA, pripadnika teritorijalne odbrane i srpskih dobrovoljačkih grupa u Hrvatskoj. U optužnici se sukob u Hrvatskoj karakteriše kao unutrašnji - do 8. oktobra 1991. godine, a od tog datuma, kada Hrvatska postaje nezavisna, kao međunarodni sukob.
Milošević je optužen individualno i po osnovu komandne odgovornosti. U optužnici se navodi da je učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je počeo pre 1. avgusta 1991. godine i trajao najmanje do juna 1992. godine.
U tom poduhvatu učestvovali su i Borisav Jović, Branko Kostić, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Milan Babić, Milan Martić, Goran Hadžić, Jovica Stanišić, Franko Simatović, poznat kao Frenki, i Tomislav Simović. Na početku optužnice se navodi i da su u tom zločinačkom poduhvatu učestvovali i Vojislav Šešelj, Momir Bulatović, Aleksandar Vasiljević, Radovan Stojičić Badža, Željko Ražnatović Arkan i druge poznati i nepoznati učesnici. Svaki od učesnika, kako se navodi, imao je ulogu koja je bitno doprinela opštem cilju poduhvata.
Milošević je, dodaje se, kontrolisao i koristio državne medije za manipulaciju srpskim javnim mnjenjem da bi stvorio atmosferu straha i mržnje među Srbima koji su živeli u Hrvatskoj. Propaganda medija bila je važno oruđe koje je doprinelo vršenju zločina u Hrvatskoj. Prva tačka ga tereti za progon na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi koji je sproveden istrebljenjem stotina Hrvata i drugih nesrba, uključujući žene, decu i stare u Dalju, Erdutu, Klisu, Lovasu, Vukovaru, Voćinu, Baćinu...
Progon je vršen i zatvaranjem hiljada Hrvata, mučenjem i seksualnim zlostavljanjem i u logorima u Crnoj Gori, Srbiji i BiH.
Milošević je optužen i za razaranje privatne imovine, javnih ustanova, kulturnih i istorijskih spomenika i svetilišta Hrvata u Dubrovniku i okolini, Vukovaru, Erdutu, Lovasu, Bapskoj, Tovarniku, Voćinu, Nadinu i Bruškoj. Za ubistvo 32 stanovnika Voćina vezuju se Šešeljevi ljudi i 'Beli orlovi'. Pominje se i Martićeva policija, a najčešće Arkan.
Doslovno, svi Hrvati koji su živeli na približno trećini Hrvatske koju je Milošević planirao da pripoji, proterani su ili ubijeni, piše u optužnici čiji deo čine spiskovi žrtava kojih ima ukupno 694, od kojih su 43 žrtve u Dubrovniku, a 28 ih je neidentifikovano.
BORISAV JOVIĆ, koji je u pomenutom periodu bio na funkcijama člana, potpredsednika i predsednika Predsedništva SFRJ i predsednika SPS i BRANKO KOSTIĆ, bivši potpredsednik, a potom i v.d. predsednika Predsedništva - terete se da su, zajedno sa drugima, naređivali, komandovali ili imali stvarnu kontrolu nad jedinicama JNA, teritorijalne odbrane i dobrovoljačkim jedinicama koje su dejstvovale u saradnji ili pod supervizijom JNA. Na spisku saučesnika je i general VELJKO KADIJEVIĆ, koji je u pomenutom periodu bio savezni sekretar za narodnu odbranu i komandovao jedinicama JNA, TO i doborvoljcima.
Istu mogućnost komandovanja imao je i general BLAGOJE ADŽIĆ, tadašnji načelnik Generalštaba JNA, a potom i v.d. saveznog sekretara za odbranu, dok se general ALEKSANDAR VASILJEVIĆ, šef armijske Uprave za bezbednost, odnosno Kontraobaveštajne službe, tereti da je učestvovao u aktivnostima namenjenim raspirivanju mržnje, straha i nasilja. Agenti KOS-a, navodi se, usmeravali su i pomagali lokalne srpske političke lidere u Hrvatskoj i lokalne srpske policijske i vojne snage, uključujući i oficire TO i dobrovoljce iz Srbije.
JOVICA STANIŠIĆ, bivši šef DB, komandovao je članovima DB-a koji su učestvovali u zločinima navedenim u optužnici. On je, osim toga, snabdevao oružjem, obezbeđivao sredstva, obuku i na drugi način pomagao srpske dobrovoljačke i policijske jedinice koje su činile pomenute zločine.
FRANKO STAMATOVIĆ FRENKI je, kao šef grupe DB za specijalne operacije, komandovao ili imao kontrolu nad agentima DB-a koji su činili zločine. Osim toga, on je obezbedio obuku, sredstva i naoružanje za članove Martićeve policije i srpskih dobrovoljačkih jedinica koji su činili zločine.
TOMISLAV SIMOVIĆ je, navodi se, kao ministar odbrane Srbije, pomogao formiranju, razmeštanju i obezbeđivanju pomoći za dobrovoljačke jedinice i druge srpske snage koje su učestvovale u zločinima.
MILAN MARTIĆ je, kao ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane SAO Krajine, osnovao, komandovao, upućivao i imao stvarnu kontrolu nad članovima policijskih snaga poznatih kao Martićeva policija ili martićevci, dok je MILAN BABIĆ, kao predsednik vlade SAO Krajine, a potom predsednik RSK, organizovao i upravljao akcijama 'zajedničkog kriminalnog poduhvata'.
GORAN HADŽIĆ je, u funkciji predsednika Srpskog nacionalnog veća i predsednika vlade SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i predsednika RSK, osnovao, komandovao ili imao kontrolu nad jedinicama milicije i nacionalne bezbednosti SAO SBZS, obezbedio finansijsku i drugu pomoć jedinicama TO SAO SBZS i RSK. Hadžić se, takođe, tereti da je lično učestvovao u zločinima.
RADOVAN STOJIČIĆ BADŽA, nekadašnji komandant specijalne policijske jedinice na Kosovu, tereti se da je lično, po nalogu Miloševića, u leto 1991. osnovao jedinice TO SBZS, čiji su članovi počinili zločine navedene u optužnici. U tim zločinima je, navodi se, i lično učestvovao krajem 1991. godine kao komandant TO.
ŽELJKO RAŽNATOVIĆ ARKAN tereti se da je 1990. godine osnovao i komandovao Srpskom dobrovoljačkom gardom, koja je bila pod komandom TO SAO SBZS i koja je počinila niz zločina u oblasti Erduta. Arkan se tereti i za lično učešće u zločinima. VOJISLAV ŠEŠELJ tereti se da je regrutovao i pomagao srpske dobrovoljce poznate kao četnici ili šešeljevci, koji su počinili zločine iz optužnice. Šešelj je otvoreno zagovarao i ohrabrivao stvaranje 'Velike Srbije' nasilnim putem i drugim nezakonitim sredstvima i aktivno učestvovao u ratnoj propagandi i širenju međuetničke mržnje.
MOMIR BULATOVIĆ, bivši predsednik Crne Gore, tereti se da je mobilisao i pružao pomoć crnogorskim trupama, policiji i dobrovoljačkim jedinicama koje su, kao deo JNA, počinile zločine iz optužnice. U dokumentu se naglašava da spisak nije konačan.
Artman: Istraga za sve
BEOGRAD - Političari, pripadnici policije i vojske koji se pominju u novoj optužnici protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ, za zločine u Hrvatskoj, pod istragom su Tribunala jer su svi učestvovali u tim zločinima. Postoji velika verovatnoća da će protiv onih koji su još živi, posle završetka istrage, takođe biti podignute optužnice. Ko će biti optužen biće poznao tek kada istraga bude završena - kaže za 'Blic' Florans Artman, portparol Tužilaštva Tribunala. Ona navodi da je najnovija optužnica protiv Miloševića za zločine u Hrvatskoj odvojena od optužnice na Kosovu i tvrdi da će uskoro protiv njega biti doneta još jedna optužnica zbog zločina u Bosni i Hercegovini i proširena optužnica za krivična dela na Kosovu. z. d. Branko Kostić: Čist sam kao suza
PODGORICA - U ovom trenutku ne mogu mnogo reći jer nisam ni o čemu obavešten. Inače, potpuno sam miran i čiste savesti i bez ikakvih uzbuđenja primam sve te informacije - rekao je juče za 'Blic' Branko Kostić.
- Svakom sudu koji bi našao za shodno da ispita navode optužbe ja verujem i svakom sudu sam spreman da se izložim. Milije bi mi bilo da to urade sudovi iz Crne Gore i Jugoslavije nego Tribunal. Pa neka Tribunal, ako treba, imenuje sudsko veće u Crnoj Gori i neka svoje predstavnike pošalje ukoliko bude optužbe protiv mene. Koliko sam obavešten, samo se govori o osumnjičenima što me ne iznenađuje jer sam u to vreme bio potpredsednik Predsedništva i u Vrhovnoj komandi. Ukoliko sudski organi u SRJ ne bi bili spremni da otvore taj proces, ja neću bežati ni od Haga. Ni od jednog suda se ne bojim. Čist sam kao suza - rekao je Kostić, dodajući da su 'državni mediji pre nekoliko meseci objavili da me nema ni u Rvašima ni u Podgorici, da se krijem, što je sve bila laž'. S.R.
