Izvor: Politika, 16.Okt.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga bez istražnog sudije
Tužilac komanduje izvođenjem dokaza, a odbrana može da se žali „sudiji za prethodni postupak”. – Paralelna istraga oštećenog nije moguća
Krivični postupak u Srbiji neće više imati istražnog sudiju. Istragom će komandovati javni tužilac, a ako odbrana i oštećeni imaju primedbe, moći će da se obrate „sudiji za prethodni postupak”. To je ono što će ostati od istražnog sudije kada bude usvojen novi zakonik o krivičnom postupku.
Nacrt zakonika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je na javnoj raspravi do 15. novembra, a prvi okrugli sto zakazan je za ponedeljak, 25. oktobar, u Palati pravde u Beogradu. Očekuje se da u raspravi učestvuje veliki broj beogradskih sudija, tužilaca i advokata.
Tužilačka istraga znači da će tužilac morati da prikupi sve dokaze koji terete okrivljenog. Ni sudija u istrazi ni sudija na glavnom pretresu neće imati obavezu da po službenoj dužnosti izvode dokaze, ni one koji ukazuju na krivicu, ni one koji bi išli u korist okrivljenog.
Kako će u tužilačkoj istrazi biti tretirani dokazi odbrane, šta može da radi oštećeni ako tužilac odustane od gonjenja i kakva je uloga suda u svemu tome – tri su pitanja koja nameće novi koncept istrage.
– Ako javni tužilac odbaci krivičnu prijavu ili obustavi istragu, oštećeni ima mogućnost samo da od višeg tužioca zahteva da preispita odluku nižeg tužioca, i ništa više od toga. On ne može ići u postupak. Tek ako tužilac odustane posle podizanja i potvrđivanja optužnice, onda bi oštećeni mogao da se prihvati optužbe i da je zastupa pred sudom. Dakle, nemamo više institut oštećenog kao tužioca i nema mogućnosti da oštećeni vodi paralelnu istragu – objasnio je dr Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član radne grupe koja je pisala Nacrt novog ZKP-a.
Istragu vodi samo javni tužilac. Do sada je tužilac podnosio sudu zahtev za sprovođenje istrage, a sud je donosio rešenje o sprovođenju istrage. Po novom zakoniku, tužilac će donositi zaključak o sprovođenju istrage i on će preduzimati sve dokazne radnje. Šta će branilac raditi u istrazi?
– Odbrana će čekati da tužilac prikupi sve dokaze i sasluša svedoke. Branilac može da predloži tužiocu izvođenje određenih dokaza, ali ako naiđe na „ćutanje tužioca”, onda mu jedino preostaje da se obrati sudiji za prethodni postupak. Sudija može da naloži tužiocu da preduzme dokaznu radnju i da mu za to odredi rok. Ako tužilac to ne uradi u ostavljenom roku, onda će dokaznu radnju na predlog branioca ili osumnjičenog, preduzeti sudija ili će naložiti policiji da to uradi – kaže dr Ilić.
Sud će imati značajnu ulogu u određivanju pritvora i odlučivanju o ponuđenom jemstvu.
– Tužilačka istraga znači i da se menja odnos suda prema istini. Sud više neće raditi posao javnog tužioca. Tužilac će morati da se bori za osuđujuću presudu, a suđenje neće početi ako optužnica nije potvrđena. Sud je taj koji potvrđuje optužnicu. Iako sud pušta stranke u prvi plan, znači tužioca i odbranu, on ipak pre glavnog pretresa odlučuje o tome da li ima dovoljno dokaza da bi se krenulo u suđenje – kaže naš sagovornik.
Sadašnji pretkrivični postupak zvaće se predistražni postupak, a sledeće faze su istraga, optuženje i glavni pretres.
Optuženje je ključni momenat krivičnog postupka, jer sud ocenjuje da li je optužnica dovoljno potkrepljena dokazima. Tak kad sud potvrdi optužnicu, zakazuje se pripremno ročište, koje do sada nismo imali u našem krivičnom postupku.
– Optuženje je faza u kojoj sud preuzima stvar u svoje ruke. Optužnica se dostavlja vanpretresnom veću. Ako nije propisno sastavljena, vraća se tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Nova koncepcija podrazumeva obavezu suda da po službenoj dužnosti ispita svaku optužnicu – objašnjava dr Ilić.
Tek kada je optužnica potvrđena, sud zakazuje pripremno ročište, što je značajna novina. Ono se održava bez prisustva javnosti, pred predsednikom sudskog veća. Sud poziva okrivljenog, branioca, oštećenog i tužioca.
– Pripremno ročište treba da jasno omeđi polje raspravljanja na glavnom pretresu. Ne raspravlja se o činjenicama koje su opštepoznate i nesporne među strankama. Osim toga, ne dokazuju se činjenice koje su u dovoljnoj meri dokazane. Raspravlja se samo o onome što je sporno. Ako postoji priznanje okrivljenog, raspravljaće se o dokazima koji ga dovode u sumnju – kaže dr Goran Ilić.
Cilj ovakvog koncepta krivičnog postupka jeste da bude brži i da ne opterećuje sud ponavljanjem istih dokaza.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 17/10/2010
