Izvor: Politika, 03.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina je ono što se dokaže na sudu
Izvođenje dokaza i unakrsno ispitivanje svedoka je u rukama tužioca i branioca, a sud nije obavezan da po svaku cenu utvrdi istinu, predloženo je u nacrtu Zakonika o krivičnom postupku
Tužilac i branilac će sami izvoditi dokaze pred sudom i unakrsno ispitivati svedoke. Sud će i dalje presuđivati na osnovu slobodne ocene dokaza, ali neće biti obavezan da po službenoj dužnosti utvrđuje istinu. To znači da će „pobedu” na suđenju odneti onaj ko bude jači i ubedljiviji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u izvođenju dokaza.
Ovakvo rešenje u nacrtu novog zakonika o krivičnom postupku izazvaće žestoke rasprave na sastancima koje Ministarstvo pravde treba da zakaže u apelacionim sudovima tokom oktobra. Jer, mišljenja su strogo podeljena i dijametralno suprotna.
– Menja se odnos suda prema istini. To je najvažnija promena u koncepciji našeg krivičnog postupka. Ne insistira se više na onome što se naziva načelo materijalne istine. Nemamo više sud koji po svaku cenu, na sve moguće i nemoguće načine, utvrđuje istinu – rekao je prof. dr Goran Ilić, sudija Ustavnog suda Srbije, kada je na zlatiborskom seminaru prošlog vikenda predstavljao nacrt ZKP-a, u čijem je pisanju učestvovao.
Drugim rečima, precizirao je dr Ilić, nećemo imati sud koji na suđenju radi posao javnog tužioca.
– Tužilac će morati, od prvog trenutka, kada preduzima prvu dokaznu radnju, do poslednjeg momenta, kada sazna kakvu je presudu dobio, da se bori za tu presudu i da ne ulazi u suđenje ako nema potvrđenu optužnicu i ako nema možda neki elegantniji način da završi postupak. To je noseća ideja i ključna promena, o kojoj se ne govori mnogo jer je za medije atraktivnija priča o tužilačkom konceptu istrage. To jeste važna novina, ali je suština da se menja uloga suda u odnosu na utvrđivanje činjenica i izvođenje dokaza u krivičnom postupku. Sud pušta stranke u prvi plan, a stranke su tužilac i branilac – rekao je dr Ilić.
Prof. dr Milan Škulić smatra da je na ovaj način istina izbrisana kao cilj krivičnog postupka.
– Koji će biti motiv suda da istražuje više od onoga što su stranke same iznele na suđenju, ako istina nije primarna. Ostavljena je mogućnost da presuda bude oborena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a sud je u velikoj meri isključen iz utvrđivanja tog stanja. To je kontradiktorno. Eliminisan je princip istine, a običan čovek smatra da će na sudu upravo biti utvrđena istina – kaže profesor Škulić.
Profesor je najavio je da će učestvovati na javnoj raspravi o nacrtu ZKP-a.
– Ako usvojimo koncept krivičnog postupka u kome istina nije važna, onda ispada da će ona biti značajnija u parnici nego u krivici. Izgleda da je važnije utvrditi čija je kokoška prešla neku među nego ko je koga ubio – kaže dr Milan Škulić.
On smatra da sud mora da teži istini, a ne da istina bude formalna i svedena na to ko je bolje dokazao „svoju istinu”. Tako pasivna uloga suda, kaže Škulić, uvezena je iz anglo-američkog krivičnog postupka u kome sud samo kontroliše stranke i donosi odluku o kazni, a porota odlučuje da li je neko kriv ili nije.
Profesor Ilić, međutim, kaže da je to „raspravni model” krivičnog postupka, koji je sve više prisutan u kontinentalnoj Evropi, ali napominje da postoji uticaj anglo-američkog modela.
– Mi sada imamo krivični postupak u kome se preklapaju uloge učesnika. Ne zna se ko je tu tužilac, ko je sud, ko šta radi, u kojoj meri je sud u liku istražnog sudije zaista sud ili on radi za tužioca. Okrivljeni često jednako doživljavaju sud i tužilaštvo. Na glavnom pretresu sud se trudi da kako zna i ume iščupa optužnicu – kaže dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji je takođe član radne grupe za izradu nacrta ZKP-a.
Tačno je da iza tužioca u izvođenju dokaza stoji ceo državni aparat, ali je odnos odbrane i optužbe daleko ravnopravniji ako i sud ne staje na stranu tužioca da bi „izvukao” optužnicu, smatra Majić.
– Sud treba da bude arbitar, a ne da preuzima inkvizitorsku ulogu i sam prikuplja dokaze na teret okrivljenog. On ne može biti nezavisan u odlučivanju ako povremeno preuzima ulogu tužilaštva a povremeno ulogu odbrane. Sud u nacrtu novog zakonika nije više dužan da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, ali on to može. Nije mu uskraćena ta mogućnost – ističe dr Miodrag Majić.
Zato se ne može se reći da je sud samo posmatrač koji na kraju donosi odluku u korist „jačeg izvođača dokaza”. Sve zapravo počinje od istrage, koju vodi tužilac, i pripremnog ročišta za potvrđivanje optužnice, a to je posao suda.
„Istina nije ono što se stvarno dogodilo. Istina je ono što se dokaže na sudu”, rekao je pre petnaestak godina jedan beogradski tužilac koji nije imao dovoljno dokaza u završnoj reči protiv optuženih za jedno ubistvo. Sud je doneo oslobađajuću presudu.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 04/10/2010
