Izvor: S media, 29.Nov.2012, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest dečaka: Reketašima sam dao sve što sam imao
"Gotovo sve što sam letos zaradio u fabrici za pravljenje gajbica, dao sam momcima koji su me presretali i sačekivali na ulici, kod škole, čak i na autobuskoj stanici. Davao sam im onoliko koliko mi se zatekne u džepu. Kad nisam imao ni dinara, sutradan sam morao da platim duplo, za kaznu. Ćutao sam i trpeo. Nikome, čak ni majci nisam ništa rekao. Nisam hteo da je nerviram. Sada, posle svega, znam da je trebalo da uradim suprotno", priča za "Novosti" petnaestogodišnji K. V., učenik >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prvog razreda srednje Građevinske škole u Novom Sadu, nedelju dana po izlasku iz pritvora.
Ovo je u najkraćem, skoro u dahu ispričao, a onda, kršeći prste, sagnuo glavu i zaćutao. Slike ružnog događaja, kojih ne može da se oslobodi, i preživljene traume, naviru poput bujice. Teška tišina ispunila je sobu. Drugari, koji su mu došli u posetu, prijateljski, u znak podrške ga grle i daju do znanja da su uz njega, pišu "Novosti".
"Nisam ni znao šta su uradili", nastavlja svoju ispovest petnaestogodišnjak. "Drug i ja imamo iste rančeve, uzeo sam njegov kada sam krenuo na čas i tek u učionici shvatio da nije moj. Vratio sam se nazad, ali moje torbe nije bilo nigde. Kasnije sam čuo da su je odneli. Našao sam ih, nešto od stvari su mi vratili, a deo nisu."
Teško mu je da priča o onome što se kasnije dešavalo. Protekle dane najradije bi zaboravio, ali tragovi nemilog događaja ostavili su duboke tragove.
"Poručujem vršnjacima i svoj deci da ne ćute i ne trpe", kaže K.V. "Neka se obrate nekome i traže pomoć. Ja sam mislio da me niko neće uzeti u zaštitu zato što su mi na ulici oteli 1.500 dinara namenjnih kupovini miša za kompjuter ili stotinu dinara za sendvič. Sada znam da je trebalo da kažem, bar drugovima iz razreda."
(Novosti)
FOTO: Novosti
