Izvor: Blic, 06.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskovao srpsku sekiru
IVANJICA - Nema države bez sela, ni sela bez kovača, kaže Radivoje Krivokuća iz Ivanjice, jedan od retkih majstora kovača na ovom prostoru. Nedaleko od samog centra grada, u prizemlju porodične kuće još uvek uspešno posluje kovačka radionica „Krivokuća", mada je sadašnji obim posla mnogo manji nego ranijih godina. A nekada je kovač bio glavni i u selu i u gradu, seća se Radivoje.
- Pradeda, deda, otac, stric, svi su se bavili ovim zanatom. Deda Miljko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je 1928. godine napravio prototip srpske sekire koju Slovenci i danas liju. Otac Bogomir što je okom video, to je pravio, delove za kola, pušku, alat. Ranije, s proleća, dođu desetine ljudi na konjima, i Srba i Muslimana. Doteraju plugove, ralice, alatke i ne odlaze dok im se sve to ne iskuje. Spavali su u kući na salašu, a kad je bilo gužve, i pod drvetom u dvorištu. Sa svih strana je bilo mušterija, iz Novog Pazara, Kladnica, Sjenice, okoline Ivanjice. Moj otac je imao po tri, četiri šegrta. Nadmetali se ko će da izučava za kovača. Pa i ja sam o tome maštao. Otac mi nije dao da radim jer sam bio mali, a ja, kada on ode u grad, krišom uzmem da kujem. Joj, prebijao sam prste mnogo puta, ali niko nije bio srećniji od mene kada nekom nešto odradim. Danas sam jedan od retkih kovača u Srbiji, a sigurno sam jedini koji pravi kantare. Posla ima. Kupuju ljudi, naročito one velike kantare koji mere do 150 kilograma. Cena oko 80 evra. Dolaze mi i pljoprivrednici, trebaju im alatke, budaci, sekire... Trudim se da održavam pristupačne cene, ali i da i ja mogu nešto zaraditi.
Sutra: Užarska radnja Stevana Dinića u Prokuplju
Alat za muzej
Volim da se setim starih dana kada se od kovanja lepo živelo. Voleo bih da neko mlađi dođe pa da prenesem na njega ono što sam naučio od predaka. Na primer, sekira se ne sme brusiti posle kaljenja jer gubi čvrstinu, a vidim danas mnogi to rade. Teško mi je kada razmišljam šta sam sve od alata nasledio.
Od nakovanja, mehova, klešta do mengela, sekača, brusilica, a nemam kome to da ostavim. Razmišljam da to dam u neki muzej - tužno priča Radivoje.
.jpg)
