Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interpol – brana za kriminal
Jednom godišnje svaka država dostavlja bazi ove međunarodne policijske asocijacije u Francuskoj strogo poverljiv spisak od tri osobe, čije joj je hapšenje najprioritetnije
Nacionalni centralni biro (NCB) Interpola u Beogradu trenutno potražuje oko 1.000 osoba, koje se zbog raznih krivičnih dela nalaze na međunarodnim „crvenim poternicama”.
Ko su najtraženiji srpski begunci, Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << MUP-a Srbije, ne otkriva jer je to pod oznakom „poverljivo”. On, međutim, kaže da jednom godišnje svaka država bazi Interpola u Francuskoj dostavlja spisak od tri osobe, čije je hapšenje najprioritetnije.
– Ova akcija nazvana je „Infrared”, što podrazumeva da se bezbednosni podaci i informacije o tim osobama 24 časa svakodnevno ažuriraju i proveravaju. Koje osobe će biti na spisku od tri prioriteta odlučuju nadležne službe i najviše rukovodstvo svake zemlje – navodi Dimitrijević za „Politiku”.
Pretpostavili smo da se ime odbeglog Darko Šarića, kojeg je Specijalno tužilaštvo označilo kao vođu narko-klana i optužilo ga za pranje novca i šverc narkotika iz Južne Amerike, nalazi među najprioritetnijima, ali zvaničnu potvrdu od našeg sagovornika nismo dobili. Kaže ne bi bilo profesionalno da o tome govori.
On navodi da se svaka informacija o Šariću proverava i da sve nadležne službe rade na ovom slučaju. Šarićevo ime, samo je jedno od 2.500 njih, za koliko je od 2001. godine beogradska kancelarija ove najveće međunarodne policijske asocijacije, raspisala međunarodnih poternica.
Koliki je tačan broj srpskih državljana za kojima traga 190 zemalja članica Interpola nemoguće je reći, jer se broj aktivnih međunarodnih poternica u svakom trenutku menja – zbog zastarenja krivičnog gonjenja, hapšenja, osuđujuće ili oslobađajuće presude, odustajanja suda od optužnice ili istrage.
Poznato je, pokazuju podaci Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju MUP-a Srbije u okviru kojeg se nalazi i Odeljenje Interpola, da su od 2010. godine druge države raspisale 1.038 poternica za državljanima Srbije, dok je Interpol u Beogradu u poslednje dve godine raspisao 400 međunarodnih poternica za domaćim državljanima.
Srbija međunarodne poternice raspisuje nezavisno od težine učinjenog krivičnog dela, za razliku od većine članica Interpola, koje poternice raspisuju uglavnom za počiniocima krivičnih dela sa visokim stepenom društvene opasnosti.
Pravila igre su u svakom slučaju jasna i tačno utvrđena – Interpol poternice raspisuje po nalogu suda, a država na čijoj se teritoriji begunac zatekne dužna je da ga uhapsi i o tome obavesti ostale članice.
Dimitrijević ocenjuje da je međunarodna policijska saradnja najintenzivnija sa zemljama u regionu, a da je na najnižem nivou sa azijskim zemljama.
Saradnja sa kolegama u regionu realizuje se zajedničkim policijskim akcijama, bilo da je reč o timovima ili akcijama sa istim kodnim nazivima, u vezi sa otkrivanjem učinilaca raznih krivičnih dela. Kao primer dobre saradnje Dimitrijević navodi akcije „kontrolisanih isporuka”.
– To su međunarodne akcije u kojima je saradnja policija, ministarstva pravde i tužilaštva na najvišem mogućem nivou. Godišnje ih bude oko pet. Reč je o akcijama, u kojima se prati isporuka velike količine narkotika. Policije svesno puštaju da droga prolazi pet granica da bi se počinioci uhapsili i roba zaplenila u određenoj državi, po dogovoru – objašnjava naš sagovornik.
Naša država odlično sarađuje i sa većinom evropskih zemalja, naročito sa Austrijom, Nemačkom, Italijom. O tome svedoči podatak da se svake godine preko zaštićenog Interpolovog kanala I 24/7 sa ovim državama razmeni nekoliko hiljada obaveštajnih informacija. Informacije se „slivaju” u bazu Interpola sa sedištem u Lionu u Francuskoj.
– Nema loše i dobre saradnje kada postoji obostrana volja. Postoje samo zakonske nemogućnosti za postupanje, nemogućnosti uslovljene kvalitetom postojeće tehničke opreme i na kraju najbitnije, ljudski faktor i nemogućnosti uslovljene neznanjem, a ponekad i nemarom – navodi Dimitrijević.
Na pitanje zbog čega određene države ne sarađuju kada je reč o izručenju Mire Marković, supruge bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i njihovog sina Marka Miloševića, kao i odbeglog Bogoljuba Karića, za kojima je Srbija raspisala poternice, ne želeći da govori o konkretnim imenima, naš sagovornik kaže da svaka država ima suverenitet u donošenju određenih odluka.
– Postupci ekstradicije su propisani i standardizovani u svakoj državi, gde sudovi donose odluke. Konačnu odluku da li će određena osoba biti izručena državi, koja je potražuje, je čin i pojedinačni akt ministra pravde te države. Zakonom je tako predviđeno. U pojedinim slučajevima, razlog je neusklađenost domaćeg zakonodavstva sa zakonima druge države, odnosno neprepoznavanje krivičnog dela – objašnjava Dimitrijević.
Upitan o statusu međunarodnih poternica, koje je Srbija zbog ratnih zločina raspisala za Ramušem Haradinajem, Agimom Čekuom i Hašimom Tačijem, bivšim oficirima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Dimitrijević odgovara da su nadležni organi države Srbije i Ministarstvo pravde ostali pri svim tim optužnicama.
Čeku i Tači su više puta hapšeni u drugim državama, posle čega su se ubrzo nalazili na slobodi?
– Moguće je da su razlozi države, koja raspiše poternicu opravdani, ali ako osoba sa poternice nakon hapšenja dokaže i dovoljno uverljivo predstavi nadležnim organima u Interpolu da je zapravo reč o rasnom, verskom i političkom progonu, ona će se naći na slobodi. To procenjuje organ te države. Član tri statuta Interpola predviđa da se ne „tretiraju” poternice za koje se utvrdi da su rasno, verski i politički motivisane – navodi naš sagovornik, ograđujući se od konkretnih primera.
U Interpolu, objašnjava Dimitrijević, postoji komisija, koja se sastaje „ad hok”, u zavisnosti od prijava osoba sa poternica.
– Znači da ako se desi da policija uhapsi osobu, koja smatra da je neosnovano privedena, ona je u obavezi da Interpolu, odnosno toj komisiji dostavi dovoljno dokaza za to. Članovi komisije se menjaju, baš zbog toga da ne bi bila pristrasna. Komisija odlučuje da li su ti dokazi relevantni ili ne, odnosno da li će određena poternica biti vidljiva i aktivna – objašnjava Dimitrijević.
Na pitanje da li bi Tači, Čeku i Haradinaj bili uhapšeni po ulasku u Srbiju, naš sagovornik navodi da bi po zakonu to bilo obavezujuće za svakog pripadnika MUP-a.
Kada će Luka Bojović biti izručen Srbiji?
Povodom nedavnih informacija objavljenih u medijima da će Luka Bojović, optuženi vođa „zemunskog klana” uskoro iz Španije biti izručen Srbiji, naš sagovornik kaže da je reč o spekulacijama. O tome da li će i kada doći do izručenja Bojovića, odlučiće isključivo španski nadležni organi.
– Zbog ovakvih nagađanja, kolege iz inostranstva sa kojima sarađujem su nekada nezadovoljne kako se mi neprofesionalno odnosimo prema određenim slučajevima iz ekstradicije. Svaka država ima svoj suverenitet u donošenju određenih odluka – tvrdi Milan Dimitrijević.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 01/09/2013
