Izvor: Blic, 21.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Insekti ugrožavaju drveće
PIROT - U pirotskom Šumskom gazdinstvu strepe od najezde insekata potkornjaka, koji se pojavljuju na šumskim površinama i prete da unište veliki broj stabala. Zato su počeli sanaciju kompleksa od pedesetak hektara šuma, sadnjom prvog stabla u ataru sela Temska kraj Pirota, na prostoru koji je prošlog leta bio zahvaćen požarom, jer se insekti najčešće šire na terenima koji su goreli.
U velikoj opasnosti od potkornjaka su zimzelene šume na obalama Zavojskog jezera, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se prostiru na oko 1.500 hektara.
Inženjer šumarstva u pirotskom Šumskom gazdinstvu Mitko Panić kaže da se velika populacija potkornjaka javlja posle nepogoda, jakih vetrova ili velikih snegova, koji lome i čupaju stabla.
- Njihovoj pojavi pogoduju i požari, kakve smo imali proteklog leta kada je bilo zahvaćeno oko 3.000 hektara šuma - kaže Panić.
Insekte smo primetili odmah posle gašenja požara i smatramo da će se sa prvim toplijim danima namnožiti, čime će direktno ugroziti oko 1.500 hektara drugih, zdravih šuma oko Zavojskog jezera. Nažalost, borove šume se ne mogu štititi takozvanim feromonskim klopkama, kao što smo pre nekoliko godina radili u Arbinju sa smrčom, pa je jedini spas, u stvari, seča i čišćenje terena od nagorelih stabala, u kojima se štetočine razmnožavaju. Iz ekoloških razloga hemijske metode ne dolaze u obzir - kaže Panić.
U okolini Zavojskog jezera na Staroj planini izgorelo je prošlog leta više stotina hektara borove šume i, prema rečima Panića, uskoro će početi sanacija i izvlačenje stabala iz šume. Direktna i indirektna šteta od letošnjih požara na Staroj planini iznosi nekoliko stotina miliona dinara, kažu u Šumskom gazdinstvu Pirot.
Klopke za potkornjake
O opasnosti potkornjaka po šume govori činjenica da 60 jedinki ovog insekta za jednu sezonu „pojede" kubik drveta, a u jednom stablu može biti i po nekoliko miliona insekata, objašnjava Mitko Panić. Feromonske klopke kojima se mogu uništavati kod nas su prvi put korišćene pre sedam godina u Arbinju, na Staroj planini i u Republici Srpskoj. Klopke deluju tako što podstiču polni nagon insekata i mame ih u mrežicu, iz koje više ne mogu da izađu.
