Izvor: B92, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Insajder o spornim privatizacijama
Beograd -- Insajder postavlja pitanje da li je novac, koji je tokom 90-ih godina iznet na Kipar, vraćen u zemlju kroz privatizaciju.
Insajder otkriva sve detalje o istragama koje je policija vodila u vezi sa pranjem novca kroz kupovinu preduzeća, ali i vezi politike i vlasti u procesu privatizacije. Jedan od najaktivnijih kupaca preduzeća u Srbiji posle 5. oktobra bio je Miroslav Mišković. Broj preduzeća koje je vlasnik kompanije Delta kupio posle 5. oktobra neprestano se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvećava.
U kompaniji Delta za Insajder kažu da su aktivno u privatizaciju ušli tek nakon što su za 350 miliona evra prodali Delta banku italijanskoj Inteza banci. Zanimljivo je da je krajnji vlasnik svih Delta firmi kompanija Hemslejd sa Kipra. Tako je na primer prilikom prodaje Delta banke novac od prodaje završio na Kipru, a porez je plaćen po kiparskim zakonima.
Doskorašnji ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da ne postoji ništa neobično u tome što je Delta banka bila u vlasništvu ofšor kompanije.
B92: Ta banka je prodata, a Mišković ovde nije platio porez od prodaje Delta banke?
Dinkić: Isto tako imate druge kompanije koje nisu platile porez, jer je osnivač strana kompanija.
B92: I to je sve normalno, legitimno, po zakonu?
Dinkić: Jeste i to nije samo zakon u Srbiji. Evo, daću vam primer kada je bila neka transakcija. Telenor na primer, velika norveška kompanija kredibilna, oni su transkaciju izvrsili preko Švajcarske da bi platili manje porez. To je normalno, to rade svi.
Biznismeni koji su početni kapital stekli u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a koji su radili sa Beogradskom bankom na Kipru, bili su na listi ekstraprofitera posle 2000, a do tada na crnim listama EU i SAD, danas su vlasnici više od stotinu preduzeća u Srbiji.
Insajder je došao i do izveštaja koji je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala izradila, pokušavajući da utvrdi da li je bilo zloupotreba u privatizaciji fabrike mineralne vode Knjaz Miloš. Prva velika finansijska afera za vreme vlade Vojislava Koštunice bila je vezana za privatizaciju fabrike Knjaz Miloš, fond FPP Balkan limitid, čiji je savetnik bio Milan Beko.
Većinski vlasnik fabrike kupovinom akcija postao je investicioni fond sa Kajmanskih Ostrva FPP Balkan limitid. Savetnik tog fonda bio je Milan Beko.
U javnosti se moglo čuti da su svi zainteresovani za kupovinu vršili pritisak na Komisiju za hartije od vrednosti, ali i da su mnogo pregovora o toj privatizaciji imali i ministri u Koštuničinoj vladi.
UBPOK je istraživao šta se događalo, pa je, između ostalog, obavio informativni razgovor s ministrom finansija Mlađanom Dinkićem.
Mlađan Dinkić je u iskazu policiji rekao da ga je više puta pozivao Milan Beko, ovlašćeni predstavnik Balkan limitida, koji se interesovao za postupke predstavnika Vlade u tom slučaju i da negoduje zbog navodnog favorizovanja jednog kupca, odnosno kompanije Apurna.
Insajder se emituje večeras u 21 čas, na TV B92.
Radovanović: Vratićemo novac sa Kipra
Javni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović izjavio je da je podizanjem optužnice stvorena mogućnost da se u Srbiju vrati novac koji je ilegalno iznet na Kipar.
"Tek sada, kada je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu, prvi put otkad se otvara pitanje iznošenja novca, zahtev može da omogući da se dobiju odgovori na postavljena pitanja", rekao je Radovanović za Danas.
"Za razliku od ranijih perioda, imamo podršku stranih institucija, na prvom mestu Ambasade SAD u Srbiji, koja nam je ponudila da preko svojih međunarodnih veza utiče na to da se što pre postupi po našem zahtevu", objasnio je Radovanović.
"Ovih dana razgovarao sam s guvernerom Narodne banke Radovanom Jelašićem o narednim koracima i tu sam naišao na podršku", dodao je on.
"U direktnim kontaktima s međunarodnim predstavnicima dobili smo pohvale za podizanje optužnice. Nadamo se da će koraci koje planiramo imati za rezultat otkrivanje kuda se kretao novac i gde je završio", rekao je on.
"Kada izađe iz zemlje, novac ostavlja trag, i ta činjenica unosi optimizam da ćemo ući u trag iznetom novcu. Ne bih hteo da prejudiciram da li se od tog novca danas kupuje nešto po zemlji, ali možda ćemo i na to naići", kaže on.
