Izvor: Blic, 19.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovinske karte za sudije
Imovinske karte za sudije
Zagovornik sam uvođenja imovinskih karti za sudije. Prilikom izbora na ovu funkciju, svako bi morao da kaže šta ima od imovine. Ti podaci bi zatim trebalo da se provere i unesu u njegov lični list. Svaka javna glasina o korumpiranosti nekog sudije za posledicu bi imala proveru njegovog imovinskog stanja. Ovakve kontrole trebalo bi da budu i redovne i vanredne - kaže u razgovoru za 'Blic' Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Poslednjih godina se sve više govori o korupciji u pravosuđu. Nedavni primeri kao da daju pravo takvim pričama. Imate li predstavu o raširenosti ove pojave?
- Sudija ne sme da sudi sam, već u sudskom veću. Postupci su javni i stranke prisustvuju suđenju. Kad jedna stranka nešto kaže, druga strana ima pravo da se o tome izjasni. Svi dokazi postoje u spisima. Ove činjenice svode mogućnost korupcije na minimum. Teško je sudiju koji je s vama u veću ubediti u nešto, ako sam vidi i čuje da to nije tačno. Zato mislim da je veoma teško nekoga korumpirati, a da to ne bude vidljivo. Koja je, po vašem mišljenju, najslabija tačka domaćeg pravosuđa?
- Preopterećenost sudova, što najbolje ilustruju podaci iz ovog suda. U 2003. godini naše prvostepeno krivično odeljenje primilo je 1.360 predmeta, u 2004. godini 1.825, a za 11 ovogodišnjih meseci imamo više od 2.300 predmeta. U drugostepenom građanskom odeljenju 2004. godinu su završili sa 12.674 predmeta, a sad je premašeno 15.000.
Jeste li zadovoljni ažurnošću vaših kolega?
- Opšta sednica Vrhovnog suda izdala je merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti. Prema ovim merilima, sudija u Okružnom sudu treba da reši najmanje četiri krivična, a u drugostepenom najmanje 20 parničnih predmeta. Naše sudije su u oktobru rešile 9,72 predmeta u krivici, i 33,3 po žalbama na prvostepene presude. Školski rečeno, ako bi se minimum koji je postavio Vrhovni sud ocenjivao dvojkom, onda bi ovo bila jaka četvorka. Po ažurnosti smo na sedmom mestu u Srbiji. Utisak javnosti je drugačiji. Čini se da se pojedini predmeti razvlače po pet-šest godina...
- Utisak je stvoren na osnovu nekoliko desetina predmeta koji dugo traju. Ta logika ide ovom linijom razmišljanja: ako država nije u stanju da reši takve predmete, a na njima rade najbolji tužioci i sudije, kako li onda to tek izgleda u nekim 'običnim' predmetima? Istina je da se veliki broj predmeta redovno sudi i završava. Da li ste, otkad ste na ovom mestu, dobijali prijave da je neko od vaših sudija korumpiran?
- One se obično svode na pritužbe u stilu: 'Čekam odluku četiri meseca, znam ja zašto on to nije uradio, sigurno je primio pare od druge strane...'. Najviše prigovora se odnosi na efikasnost rada sudija. Kada stranke ne dobiju nešto u roku u kojem one misle da treba, odmah posumnjaju u korupciju. Inače, nisam dobio nijednu ni anonimnu, ni potpisanu prijavu za korupciju, odnosno mito. Ne kažem da toga nema, već da do mene nije stiglo. U borbi za samostalnost i nezavisnost srpsko pravosuđe je posle izvesnih prodora uzmicalo po principu 'korak napred - dva nazad'. Kakva je situacija danas i koliki je politički pritisak na vas?
- Iskreno, nikada me niko nije nazvao telefonom, ili došao i tražio da se neka odluka uradi ovako ili onako. Ako govorimo o nekoj vrsti pritiska na nezavistan rad suda, ona se može više svesti na generalno iznošenje stavova o radu suda. Ono što postoji kao svojevrstan pritisak jesu izjave pojedinih javnih ličnosti, kao što su političari, stvarni i navodni stručnjaci. Ako je ovo što kažete realno stanje, zašto je slika o pravosuđu u javnosti drugačija?
- Pravosuđe je najnezaštićeniji segment vlasti. Nas je najlakše napadati, pošto nemamo nijedan odbrambeni mehanizam. Uz to, sudija ima mogućnost da nekom nešto oduzme, na primer, slobodu. A ljudi ne vole one koji mogu da im odlučuju o sudbini. Kad sudija ustane i pročita: 'optuženi, taj i taj, kriv je što je...', pa mu za to da 12 ili 15 godina zatvora, njegova odluka sigurno ne može da izazove simpatije. Treba li sudstvo da ima veći uticaj na izbor kadrova?
- Prema važećim zakonskim propisima, Visoki savet pravosuđa predlaže Skupštini kandidate za sudije i tužioce. Za ovaj posao Savet je najkompetentnije telo. Međutim, na poslednjih nekoliko izbora Skupština nije izabrala neke od predloženih kandidata. To najbolje govori da nešto u odnosu između Skupštine i Visokog saveta pravosuđa nije u najboljem redu. Milan Prelić
