Izvor: Blic, 20.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovina "zemunaca" na doboš
Specijalni sud je obavezao Milorada Lukovića Legiju i šestoricu pripadnika zemunskog klana da Miliji Baboviću, Suadu Musiću i Bojani Bajrušević, odnosno njenom bratu Vuku, na ime odštete isplate 11,6 miliona evra. Ali, ostaje otvoreno pitanje da li će i koliko žrtvama otmice zaista biti vraćeno od iznosa koji je dat za njihov otkup ako presuda bude potvrđena.
Istina, u našem zakonodavstvu postoji odredba po kojoj imovina pribavljena krivičnom delom mora da se vrati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kako objašnjava profesor beogradskog Pravnog fakulteta Goran Ilić, u ovakvim slučajevima se oduzima imovina koja se vodi na njih, bez obzira da li se radi o gotovini, novcu na bankovnom računu ili nekretninama. Takođe, zakon predviđa i oduzimanje imovine i od drugih lica ako se utvrdi da je osuđeni imovinu prebacio na njih. Naravno, prethodno mora da se utvrdi da ta lica nisu platila nadoknadu za imovinu, ili da je ta nadoknada nesrazmerna u odnosu na stvarnu vrednost.
Međutim, u praksi se retko događa da se to i realizuje. Najveća smetnja je što osuđeni najčešće nema novac u gotovom ili na računu u banci ili se, pak, pokretna i nepokretna imovinu ne vodi na njegovo ime.
- Ako sud koji je vodio krivični postupak nije utvrdio koja je imovina osuđenog nastala nakon izvršenog krivičnog dela i od novca koji „zarađen" tim krivičnim delom, male su šanse da se u izvršnom postupku to oduzme. Jer, izvršni sud nema ovlašćenja da nešto utvrđuje ili dokazuje, na primer, da je kuća kupljena od para iznuđenih otmicom. Prema tome, ako izvršni sud ne nađe kod osuđenog novac u gotovom i na računu u banci, ili imovinu koja se vodi na njegovo ime, on će samo konstatovati da naplata nije moguća - objašnjava za „Blic nedelje" dr Nebojša Šarkić, profesor na Univerzitetu „Union" i rukovodilac radne grupe koja je izradila Zakonik o izvršnom postupku.
U ovom slučaju veće Specijalnog suda je samo odredilo iznos, ali tokom procesa nije utvrđivano gde je završio novac uzet od otmica.
Prema novinskim informacijama, Legija ima kuću u beogradskom naselju Filmski grad, stan u centru grada i, navodno, luksuzni apartman u Atini. Za braću Aleksandra i Miloša Simovića se navodi da u Zemunu imaju kuću, restoran i pečenjaru, a da su Dušan Krsmanović, Vladimir Milosavljević i Milan Jurišić vlasnici kuća. Do sada, bar zvanično, nije obelodanjen dokaz da se sve to vodi na njihovo ime.
Ako nedorečenosti i praznine postojećih propisa mogu trenutno da idu naruku „zemuncima", malo je verovatno da će oni, ukoliko budu pravosnažno osuđeni, izbeći udar odredbi novog zakona koji je u pripremi i čije je donošenje inicirao bivši specijalni tužilac Slobodan Radovanović.
- Novi zakon će omogućiti da se postavi pitanje porekla čitave imovine neke osobe koja je osuđena za određena krivična dela. Tada bi okrivljeni morao da dokazuje da je svu imovinu stekao zakonito. Ono što ne uspe da dokaže da je stekao na zakonit način biće mu oduzeto. Predviđeno je i da tužilac, u roku od godinu dana od pravosnažne presude, može da pokrene postupak za oduzimanje imovine, a očekuje se da će novi zakon stupiti na snagu tokom proleća - kaže profesor Ilić.
Prema presudi, najveći deo novca uzetog od otmica, u dinarskoj protivvrednosti od 10,5 miliona evra, „zemunci" moraju da isplate porodici Milije Babovića.
O Legijinoj ulozi u kidnapovanju Babovića, koji je u zatočeništvu ostao 40 dana, Mile Novaković, bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, ispričao je autorima knjige „Oni su jači od nas":
„Kod otmice Babovića 'zemunci’ su radili drugačije nego ranije, jer je sve trajalo dugo, punih 40 dana. Za to vreme Legija je svakodnevno išao u Babovićevu kuću. Zamislite to! Tih dana se u Babovićevoj kući sastajalo samo njih petoro, uz Babovićevu suprugu, trojica najbližih prijatelja i Legija. Samo su oni znali šta se radi i sprema. Legija je Spasojeviću i javio da su lako sakupili pare, da ima još prostora za ucenu: 'Pritiskajte, imaju još’. Porodica i prijatelji su prvo dali pet miliona, ali Babovića nisu pustili. Na kraju, kada je nosio čitavu sumu za otkup, Legija je pred njima dramio, plakao, ridao: 'Jaoj, šta bi’ mu ja radio... bušilicom bi’ mu bušio kost na butini...’ Tog dana kada su skupili sav novac, jedan od Babovićevih prijatelja je, misleći na otmičare, više za sebe izgovorio: 'Dabogda deci na lekove trošio ove pare’. Legija je nesvesno reagovao: 'Nemoj tako, brate, što deca!’ Mnogo kasnije su razumeli njegovu reakciju."
Na pitanje autora knjige Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića kako, kada se za Legijinu umešanost u otmice znalo mnogo ranije, država nije reagovala, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović je odgovorio:
„Kako? Kada je otet Milija Babović, u policiji su svi znali da je Legija direktno umešan. Tada je već bio smešan s tim svojim ponašanjem. Naravno, ako su znali svi u policiji, znali su i mnogi van nje. Ali, još je bio heroj."
Sud je naložio osuđenima i da Bojani Bajrušević, čijeg su brata Vuka oteli u novembru 2000. godine, nadoknade 750.000 evra. Na listi oštećenih je i brat Suada Musića. Za otkup brata, on je „zemuncima" isplatio 350.000 evra.
Mihajlovićevo kajanje
Prema saznanjima „Blica", Specijalno tužilaštvo će uskoro krenuti u potragu za nekretninama i tajnim računima „zemunaca" u inostranstvu, pre svega u Grčkoj i Švajcarskoj. Prava prilika je, izgleda, propuštena pre sedam godina, prilikom otmice Miroslava Miškovića. O tome autori knjige „Oni su jači od nas" pišu:
„Pre puštanja Spasojevića iz zatvora u septembru 2001. godine, ministar policije Dušan Mihajlović je dobio još jednu 'ponudu’ koja je trebalo da ga uveri u nevinost vođe zemunskog klana:
'Poruka koja mi je preneta glasila je: 'Evo, Spasojević nudi da ti pokaže brojeve računa u najboljim švajcarskim bankama, pa kada vidiš koliko on miliona maraka ima na računima, shvatićeš da je uspešan poslovan čovek koji nema potrebe da otima Miškovića i od njega uzima siću od sedam miliona maraka.’ Tada sam definitivno pukao i rekao im: 'Ma nosite se u p... materinu, nemojte se više zajebavati!’ Jedino se zbog toga danas kajem. To je bila greška, što nisam uzeo brojeve tih računa jer bismo u 'Sablji’ našli pare. Ali, ko je u leto 2001. mogao da pomisli da će do 'Sablje’ uopšte doći’, ispričao je Mihajlović."
.jpg)
