Izvor: Politika, 27.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo li i „slikarsku mafiju”
Falsifikovanje slika je unosan crni biznis, a u taj lanac uključeni su slikari, kustosi, aukcijske kuće i preprodavci
Ilija Đorđević, protiv kojeg je policija prekjuče podnela krivičnu prijavu za prevaru jer je na osnovu procene i stručnog mišljenja Nikole Kusovca, muzejskog savetnika u penziji, falsifikovane slike prodavao kao originale, u određenim umetničkim krugovima važi za osobu koja je odavno umešana u prodaju falsifikovanih slika poznatih srpskih umetnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navodi „Politikin” sagovornik koji je želeo da ostane anoniman. Pre nekoliko godina, kako navodi naš izvor informacija, Đorđević je u Atini organizovao izložbu čuvenih slikara iz Srbije i sva dela je prodao. Nezvanično saznajemo, da su sve prodate slike sa izložbe u Atini bile falsifikati.
Đorđević nije imao svoju umetničku galeriju već se samo bavio preprodajom slika.
MUP Srbije je, podsetimo, podneo krivičnu prijavu i protiv Nikole Kusovca za falsifikovanje službene isprave. Prema navodima policije, Kusovac je od 1999. godine u više navrata izdao stručno mišljenje za falsifikovana umetnička dela naših najpoznatijih slikara kao što su Petar Dobrović, Sava Šumanović, Milan Konjović, Nikola Graovac i Mića Popović.
U umetničkim krugovima određen broj ljudi je odavno nezvanično upoznat sa upravo obelodanjenim činjenicama policije da Kusovac procenjuje i daje svoje mišljenje za sumnjiva umetnička dela. Oni kako kažu nisu uopšte iznenađeni vešću da je protiv penzionisanog muzejskog savetnika, koji je bio član komisije za ekspertizu likovnih umetnosti u galeriji „Artmedija”, podneta krivična prijava.
Kusovac je u izjavi za „Politiku” priznao da je možda pogrešio u određenim procenama, ali da to nije radio rukovođen materijalnim interesom. On je rekao i da mu je ceo slučaj podmetnut, kao i originalna dela pojedinih slikara za koja je izdao potvrdu da su originali, a ona je kasnije prilagana uz falsifikate ovih dela.
Prema rečima našeg sagovornika, koji se bavi istraživanjem ovog svojevrsnog oblika umetničkog kriminala, falsifikovanje slika je unosan crni biznis. U taj lanac uključeni su slikari, kustosi, aukcijske kuće i preprodavci. Prema njegovim rečima, falsifikati slika naših klasika sa početka prošlog veka nisu retkost, jer je najbrže i najlakše falsifikovati njihove radove zbog toga što je vrlo lako doći do originalnog platna iz tog perioda.
– Tu obično nije reč o falsifikatu postojeće slike, već slikar po narudžbini radi novu sliku, na primer Save Šumanovića. Ona kasnije bude predstavljena kao Šumanovićevo novootkriveno delo. Za to je potrebno obezbediti dokumentaciju u kojoj, pored ostalog, treba da piše i gde je slika pronađena. Slika se onda odnosi na procenu kustosu koji je u igri. On garantuje da je slika tobože original i stavlja pečat ustanove u kojoj je zaposlen ili izdaje sertifikat sa svojim imenom koje je cenjeno u umetničkim krugovima. Slika se onda prodaje, obično u inostranstvu, za oko 20.000 do 40.000 evra. Slikaru sledi 1.000 evra koje zaradi za sedam dana koliko je potrebno naslikati sliku – objašnjava naš sagovornik.
U oktobru prošle godine policija je, podsetimo, na buvljaku u Pančevu našla falsifikate dela poznatih slikara Save Šumanovića, Milene Pavlović-Barili, Petra Dobrovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Ignjata Joba i slično. Ova dela primetio je jedan od kolekcionara koji je naseo i kupio ih po ceni od 12.000 evra a kad je otkrio, slučaj je prijavio policiji. Spomenute slike, navodno potiču iz uništenog „Muzeja ZAVNOBIH-a” u Mrkonjić-Gradu.
U Odseku za krijumčarenje umetninama MUP-a Srbije tada je navedeno da je na poleđini slika, na starom papiru pisalo njihovo poreklo. Otkriveno je da su prodavci mladog slikara koji je slikao falsifikate, plaćali dve hiljade dinara po slici.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 28/11/2008]
