Izvor: Blic, 14.Nov.2011, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo 11.000 zatvorenika a 6.500 mesta
Od ukupnog broja zatvorenika u Srbiji, čak je 60 odsto te populacije na izdržavanju kazne do jedne godine zatvora. Tako se prošle godine među 7.660 osuđenika našlo 4.418 onih kojima je sud odredio boravak iza brave u trajanju od 30 dana do 12 meseci.
- Najveći broj izrečenih kazni u Republici Srbiji su kazne zatvora do godinu dana. Ne ulazeći u razmatranje kaznene politike, možemo istaći da su ove kazne najmanje efikasne. One izuzetno opterećuju i sistem izvršenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i državu u celini, jer su skupe, a ne daju rezultate. Ovako kratak period izdržavanja kazne nedovoljan je za bitniju promenu u ponašanju osuđenog i iz ove kategorije osuđenih regrutuje se najveći broj onih koji kasnije ponovo čine krivična dela - kaže u razgovoru za „Blic" Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.
Stručna javnost smatra da se negativni efekti mogu ublažiti adekvatnim alternativnim zatvorskim sankcijama.
- Sistem alternativnog kažnjavanja počinilaca lakših krivičnih dela kod nas je u praksi relativno kratko, svega par godina. Za to vreme je izrečeno, izvršeno ili se izvršava nekoliko stotina presuda, što je u odnosu na ukupan broj presuda i broj lica na zatvorskim kaznama nedovoljno. Prvi rezultati ohrabruju i smatramo da je pravosudni sistem prihvatio ovaj način sankcionisanja i da će ga više primenjivati u praksi jer je on prava zamena za kratke kazne zatvora - ističe Joka.
Alternativne sankcije mogle bi da ublaže prenaseljenost, koja već godinama slovi za osnovni problem zatvorskog sistema Srbije. Jer, osim osuđenika, pod krovom kazneno-popravnih zavoda borave i pritvorenici, a njihov broj svrstava našu zemlju na vodeće mesto u ovom delu Evrope.
- Kapaciteti ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u ovom trenutku su oko 6.500 mesta, pod uslovom da se poštuju svi kriterijumi koje nalažu međunarodne konvencije i važeće zakonodavstvo. A broj lica lišenih slobode trenutno iznosi oko 11.000, što značajno prelazi broj raspoloživih mesta. Situacija je podjednako teška u svim zatvorima, jer su kapaciteti svuda preopterećeni, ali se u ovom trenutku mogu izdvojiti velike ustanove zatvorenog tipa u kojima su smeštena lica osuđena na najteža krivična dela - iznosi Joka.
Narkomani među zatvorenicima i pritvorenicima takođe spadaju u jedan od najvećih problema u srpskim zatvorima.
- Broj lica lišenih slobode koja su imala iskustva sa drogama ili su aktivni zavisnici od droga kreće se i do 70 posto. Nažalost, bolesti zavisnosti najviše su prisutne među mlađima od 25 godina i kod njih se procenat zavisnika kreće i do 80 posto. U poslednje tri godine zabeležena su tri slučaja prekomerne upotrebe droge koja su dovela do smrtnih posledica. Ono što je u svim tim slučajevima posebno zabrinjavajuće jeste da su osuđeni drogu dobili u paketima i prilikom poseta najbližih srodnika. Veoma često pronalazimo drogu kod roditelja, rođaka i supruga osuđenih, koji su često i primorani da donesu drogu - navodi Joka.
