Izvor: Blic, 20.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idem pred jamu bez nade
Idem pred jamu bez nade
U kući nesrećnog rudara Dragana Šćepanovića (54) u Tavniku kod Kraljeva, juče skoro da više nije bilo nade u njegov povratak iz, po svoj prilici, poslednje odrađene smene u Rudniku magnezita 'Brezak' u Pranjanima. Juče po podne, dok smo telefonom razgovarali sa njegovom suprugom Ljiljanom, neprekidno je odjekivao lelek Draganove majke i sestre.
Ljiljana, već slomljena od iščekivanja, očekivala je da po nju dođe spasilačka ekipa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i odvede je u rudnik na mesto gde je nestao Dragan, sa kojim ima jedanaestogodišnju Marinu i osmogodišnjeg Bojana. Da bi ih poštedela četvorodnevne agonije, odvela ih je kod sestre u Čačak.
- Nema nade da je moj Dragan preživeo. Nestao je u ponedeljak u 10.30 sati i već četiri dana je u vodi. Zašto se ništa nije ranije preduzelo? Zašto se neko nije postarao ranije da ga izvadi? - kroz plač se pita Ljiljana.
Hranilac porodice
Dragan je, prema njim rečima, sa platom od 6.100 dinara, bio jedini hranilac porodice. Poticao je iz rudarske porodice i od odlaska u penziju su ga delila još tri meseca. Sreća mu u životu nije bila naklonjena - početkom devedesetih u razmaku od 24 dana ostao bez dva sina. Jedan je imao 18, drugi 20 godina i obojica su umrli od hemofilije. O novoj porodici, priča njegova supruga Ljiljana, brižno je brinuo ne libeći se nikakvog posla.
- Niko nije imao oca kao što su imala moja deca. Kad dođe sa posla, umoran od kopanja kamene rude, žuljevitim, crnim rukama umeo je da ih pomazi i da od naše sirotinje odvoji za njihove radosti. Kud ću sada i šta me dalje čeka? - pita se Ljiljana i dodaje da su zbog višednevne neizvesnosti svi na ivici snage.
Rade Šćepović, Draganov stric, juče nam je rekao da ceo Tavnik žali zbog nesreće koja je zadesila njegovog sinovca:
- Svi smo u šoku, ali još se nekako nadamo. Dragan je bio omiljen u celom selu. Prvo je radio u ovdašnjem rudniku, koji je zatvoren, zatim u Zemljoradničkoj zadruzi Lađevci, a evo šta ga snađe u 'Brezaku', par meseci do penzije.
Ljiljana Šćepović nam je kazala da je ovih dana nije obišao niko od nadležnih iz Kraljeva, ali da je u kuću stradalog rudara došao predsednik mesne zajednice Bresnica, na čemu mu je duboko zahvalna. Razgovor smo morali da prekinemo, jer je juče oko 16.30 očekivala svakog minuta da po nju dođe spasilačka ekipa i odvede je na mesto Draganovog stradanja.
Stigli i ronioci
- Idem, ali bez nade. Moram, šta ću. Predugo je moj Dragan bio pod zemljom - zaključuje Ljiljana.
Pred rudnik je juče stigla i ekipa ronilaca iz Beograda, da pomogne spasiocima.
Dragan Šćepanović je, da podsetimo, propao kroz trule daske i upao u jamu duboku oko 50 metara ispunjenu podzemnim vodama.
Odmah po nesreći, u rudniku je formiran krizni štab, a sami rudari su i juče pomoću posebnih pumpi danonoćno crpli vodu iz jame pokušavajući da pronađu telo svog kolege. Međutim, ni četvrti dan posle nesreće to im nije uspelo, jer je dubina vode oko 12,5 metara.
Branko Radojević, kopač, nalazio se pored Šćepanovića kada se dogodila nesreća. On nam je rekao da su ušli u jamu da bi popravili kolosek u hodniku na trećem horizontu, na oko 150 metara pod zemljom.
- Vadili smo stare šine za renoviranje. Skinuli smo šinu i vratili se da namestimo šaht da ne ide voda. Kad smo završili, Dragan je iskoračio i daska ispod njegovih nogu je pukla i on je propao u vodu dubine 12,5 metara. Do same vode ima 17 metara, a do četvrtog horizonta još dvadesetak. To je stara jama u kojoj se nije radilo više od 10 godina - rekao je vidno potreseni Radojević.
Policija u Gornjem Milanovcu utvrdila je, između ostalog, da je jama u koju je upao Šćepanović duboka oko 50 metara i ispunjena podzemnim vodama i verovatno otpadnim talogom. Otvor jame širok je dva puta dva metra i bio je pokriven dotrajalim daskama.
Zoran Milić, rukovodilac radne jedinice 'Šumadija rudnici', o nesreći nije mogao da nam kaže ništa osim da je republički rudarski inspektor zabranio da se daju izjave. On je rekao da će pored ronilaca i dalje raditi pumpe za vodu.
Prema natpisu na spomen-ploči koja stoji u ovom rudniku, od 1960. godine poginulo je 15 rudara, a poslednja nesreća bila je 1992. godine. Ekipa 'Blica'
